Вода Радаљске бање садржи висок проценат сумпора, те тако благотворно делује на хронична реуматска обољења, реуматоидни артритис, Бехтеревљеве болести, спондилозу и дегенеративни реуматизам. Вода се може пити, при чему помаже у регулисању нивоа шећера у крви код дијабетичара. Лековита својства ове воде позната су још од прве половине деветнаестог века. У каснијим годинама урађене су бројне анализе и студије које су то потврдиле.
Према причама мештана Радаља, у прошлости је поред извора познатог у литератури и народу као “главни”, који се налази на левој обали реке Црни Радаљ, направљен базен за купање у дрвеној бараци. С обзиром да је температура воде износила око 23 – 24°Ц, било је потребно њено догревање пре пуштања у базен. Загревање воде до температуре која је посетиоцима са проблемима изазваним костобољом и реуматским обољењима, била пријатна за купање, вршило се у наменски направљеном казану. У периоду после другог светског рата, у непосредној близини старог дрвеног, направљен је новији зидани објекат са неколико купатила. Наведени крајње примитиван начин коришћења лековите воде Радаљске Бање, задржао се све до почетка осамдесетих година прошлог века, када је саграђен први хотел са око 60-ак лежајева.
