Општина Мали Зворник проглашена је најуспешнијом, међу 44 општине у Србији, у реализацији пројекта „Реформа пореза на имовину“, који подржава влада Швајцарске, на име чега јој је у четвртак, 28. августа, у Скупштини града Београда, додељен наградни чек донатора од 400.000 швајцарских франака. Резултат који је остварила огледа се у повећању степена наплате пореза на имовину за око 20 посто, ажурираној бази пореских обвезника и побољшaном дијалогу са суграђанима o коришћењу прихода од пореза на имовину. 

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић, који је уручењу награде присуствовао са сарадницима из одељења Локалне пореске администрације, изјавио је да ће о трошењу добијених средстава одлучити грађани ове општини, наводећи да је на списку онога што је до сада препознато као приоритет за улагање изградња вртића у Доњем Насељу, уређење аутобуских стајалишта на подручју општине, набавка аутоседишта за децу, те куповина књига за прваке.

„Има још тога што су грађани препознали као потребе у које би могао бити уложен новац од награде. Испитивање мишљења грађана је у току, а вршимо га посредством месних заједница, преко анкета, у директном разговору са суграђанима, као и путем имејла општине“, рекао је Јевтић, који је и овом приликом позвао суграђане да се у што већем броју укључе у договор о трошењу добијених средстава, као и о трошењу новца од пореза убудуће.

Он је истакао да је то најбољи начин да грађани осете како им се новац од плаћеног пореза враћа.

Јевтић је на награди захвалио донаторима, влади Швајцарске и Швајцарској агенцији за развој и сарадњу (СДЦ), као и влади Србије, надлежном министарству и председнику Александру Вучићу, који је, како је истакао, у Србији створио амбијент за сарадњу и реализацију пројеката као што је овај.

Преостали износ укупног наградног фонда од милион швајцарских франака, у оквиру пројекта „Реформа пореза на имовину“, поделиле су остале четири награђене општине, међу којима је на другом месту општина Горњи Милановац, која је освојила 300 000 швајцарских франака, на трећем општина Апатин, којој је припало 150.000 швајцарских франака, на четвртом општина Љубовија, која је добила 100.000 швајцарских франака, док је пету позицију заузео град Бор, освојивши као награду 50.000 швајцарских франака.

Вредносне чекове представницима награђених градова и општина уручио је министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић који је рекао да је захваљујући том програму у 44 општине евидентирано више од 100.000 непокретности грађана које, из неког разлога, нису биле нотиране у пореској евиденцији.

„Важно је да евиденција имовине буде тачна и поклапа се са стањем на терену, јер је порез на имовину изворни приход општина и градова који остаје локалним самоуправама, а од тог прихода се даље финансирају изградња и рад вртића, плате васпитачица, школе, култура и спорт, водовод и канализација“, навео је Ружић.

Према његовим речима, приходи од пореза на имовину расту из године у годину, а највећим делом и због пописивања некретнина грађана.

„У 2017. наплата пореза је била 45, док је у 2018. износила скоро 50 милијарди динара. Општине које су учествовале у пројекту наплатиле су пет милијарди динара више и на тај начин обезбедиле још новца за финансирање онога што је грађанима потребно“, истакао је Ружић.

Казао је да је програм утицао на стварање „управе по мери свих грађана“, која је, подсетио је, и циљ реформе јавне управе.

„Управа по мери свих грађана је она која им пружа оно што траже, што је њихова потреба, оно сто заслужују и за шта је плаћају. Зато је важно питати их, укључити више у доношење одлука и политика, на свим нивоима власти. Променили смо и законе да бисмо то омогућили и показали да као држава то заиста и желимо“, навео је Ружић.

Програм „Реформа пореза на имовину“ је програм Швајцарске владе који се у Србији спроводи у сарадњи са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, Министарством финансија и Сталном конференцијом градова и општина.

Директорка Швајцарске канцеларије у Србији Урсула Лојбли казала је да је Швајцарска у тај програм уложила шест милиона франака за подстицај 44 општине у Србији да вредно раде како би проширили обухват наплате пореза на имовину.

Истакла је да је кроз програм посао добило и 325 пописивача који су проверавали да ли се стање на терену поклапа са оним које се плаћа на име пореза на имовину.

„У року од само шест месеци ти пописивачи су пописали више од 100.000 некретнина које нису биле евидентиране. Већ у току прве године овог програма, општине које су нам биле партнери, успеле су да повећају пореске приходе од наплате пореза на имовину у просеку за девет одсто“, навела је Лојбли.

Додала је да је то од великог значаја за локалне самоуправе, јер на тај начин ојачавају финансијску аутономију и имају слободу да улажу у пројекте које желе грађани.

Током прве године овог програма, 44 локалне самоуправе сакупиле су додатних два милиона евра од пореза на имовину што је два и по пута више него што је инвестирано у програм.

Шеф Програма реформе пореза на имовину Александар Грунауер подсетио је да овај пројекат у Србији траје до 2021. године, те да су активности које предстоје везане за даље едукације запослених у локалним пореским администрацијама и заједнички дијалог о законским решењима у овој области, у циљу постизања што квалитетнијих решења, те да постоји могућност да ће до краја пројекта у Малом Зворнику и још неким општинама омогућен наставак пописа имовине и поново ангажовани пописивачи.

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић казао је да је било неверице да ли ће програм успети због недостатка кадрова, опреме и софтверских решења које је требало применити, али да је, истиче, посао добро урађен и захвалио Влади Србије и швајцарској влади на подршци.

Љиљана Ристановић  

{gallery}/2019/2019-08-29_dodela_stimulativnog_fonda{/gallery}