06.02.2018. године

Културно историјски комплекс „Подземни град Карађорђевића“ у Малом Зворнику данас је посетио министар трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије Расим Љајић. Са представницима општинског руководства, Љајић је обишао најзначајније делове објекта, који се у стени, у самом центру места, простире на око 5000 м2. 

Том приликом Љајић је изјавио да објекат представља јединствену туристичку атракцију, која је тренутно у потпуности неискоришћена, те да држава са локалном самоуправом намерава да ради на његовој адаптацији и уређењу за коришћење у туристичке сврхе. 

„Одлучили смо да ово буде туристичка атракција не само Малог Зворника већ и читаве Србије. Ово је у сваком смислу јединствен облик, и у архитектонском, због начина и места изградње, али и у културно историјском смислу“, рекао је Љајић, додајући да би држава од њега вероватно већ приходовала милионе евра да се он налази негде у Шпанији, Италији или Немачкој. 

„Само захваљујући локалној самоуправи, која је успела да објекат одржи у прихватљивом стању, ми ћемо у овој години почети са озбиљном реконструкцијом тајанственог града Карађорђевића и надам се да ће први туристи озбиљније моћи да уђу и виде овај објекат и упознају се са историјским детаљима везаним за њега већ током ове године“, рекао је Љајић. 

Он је истакао да ће први део објекта бити рађен врло брзо, по завршетку пројектно техничке документације, те да се нада да ће до краја идуће године објекат бити у потпуности реконструисан. 

Министар је подсетио новинаре да се ради о објекту грађеном за смештај од 3000 до 5000 људи, са 75 различитих просторија, и да је реч о јединственој целини, која мора да буде стављена у функцију туристичког развоја Малог Зворника и читаве Србије и постане покретач развоја општине. 

Према Љајићевим речима, први део објекта са просторијом предвиђеном за седнице Владе тадашње Краљевине Југославије, са апартманом за краља и још неколико сличних просторија, биће рађени у првој фази, а пројектно техничка документација показаће колико средства је неопходно за наведене радове. 

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић, који је министра информисао о свим важним чињеницама везаним за објекат, досадашњим радњама предузетим од стране општине и потребама везаним за његову реконструкцију, новинаре је подсетио да је пре неколико година објекат укњижен на Општину Мали Зворник, чиме је званично постао њена имовина. 

 Јевтић је навео и то да је пре две године општина финансирала електрификацију комплетног објекта и увођење расвете у свим проторијама, а да ће у наредном периоду, по договору са министром Љајићем, финансирати израду пројектно техничке документације, неопходне за уређење неколико просторија у првој фази реконструкције „Подземног града Карађорђевића“. 

На крају свог обраћања, он је рекао да се нада да ће уређење овог објекта, као и бројне друге пројекте који су актуелни у Малом Зворнику, укључујући и предстојећу обнову моста краља Александра Првог Карађорђевића на Дрини, такође историјски и културно веома значајног објекта, који Србију, преко Малог Зворника и Зворника, повезује са Републиком Српском, допринети убрзаном напреку и развоју општине. 

Током обиласка Подземног града Крађорђевића у Малом Зворнику, културно историјског споменика из времена Краљевине Југославије, о историји настанка објекта и његовој изградњи министра Љајића и окупљене новинаре детаљно је информисао Војислав Стаменковић, запослен у кабинету председника општине Мали Зворник. 

Том приликом он је, између осталог, рекао да је у питању објекат велике историјске вредности, који је грађен почетком 30-их година XX века, по налогу краља Александра Првог Карађорђевића, као склониште за смештај чланова династије и Владе у случају рата. 

Налази се у самом центру Малог Зворника, у дубини стрме стене, на површини од око 5000 м2. Састоји се од 75 просторија и ходника, у дужини око 1,5 км. Простор представља остатке комплекса у којем су били краљеви апартмани, кабинети, сале, спаваонице за гарду, библиотека, капела са олтарским простором, краљевска чесма… 

Просторије ископане у камену биле су предвиђене за краљево ратно командно место и дужи боравак већег броја људи под земљом, у случају ратних околности. Природно шупље стене представљале су основ за почетак градње објекта, која је вршена у строгој тајности, па писаних података о њему готово да нема. Познато је да је објекат грађен под шифром “Камена девојка”, те да је главни архитекта био стручњак за копање рудника, инжењер руског порекла. 

Градња је трајала неколико година, до убиства краља Александра Првог Карађорђевића, у Марсеју, 1934. године, до када је урађено око две трећине склоништа. Коришћено је само једном, априла 1941. године, када је пре одласка у избеглиштво, своју последњу ноћ у Србији, у недовршеном сколиншту, провео млади краљ Петар II Карађорђевић. 

У овом комплексу у ноћи између 09. и 10. априла 1941. године одржана  је последња седница Владе Краљевине Југославије, којој је, у присуству њ.к.в. Петар II Карађорђевић и Влатка Мачека, члана Владе из Хрватске, председавао ђенерал Душан Симовић. 

Објекат је веома очуван и аутентичан. Осим неколико бушотина, које су за собом оставили “трагачи за краљевим благом”, других оштећења нема. 

Грађевина има 12 улаза са тешким металним вратима и вентилационе отворе, захваљујући којима је температура унутар њега увек стабилна и износи од 14 до 16 степени Целзијуса. 

Овај градитељски подухват веома је значајан, како у архитектонском смислу, због начина градње, тако и у историјском погледу, јер је као такав јединствени и својеврсни чувар сећања на збивања на Балкану у доба између два светска рата. 

Љиљана Ристановић

{gallery}/2018/2018-02-06_ministar_ljajic{/gallery}