06/03/2015

За ефикасно управљање ризицима од природног хазарда на локалном нивоу неопходан је добро организован систем цивилне заштите, бољи систем комуникације и обавештавања, квалитетнији мониторинг на терену и боља техничко – технолошка опремљеност. Ово су неки од закључака дефинисаних на консултативном састанку представника цивилног сектора и доносилаца одлука из региона Подриње о управљању ризицима од природног хазарда на локалном нивоу, одржаном јуче у Бањи Ковиљачи. 
Састанак је одржан у оквиру пројекта „Дијалог за превенцију природног хазарда“ у циљу сагледавања потреба и надлежности локалних заједница и улоге цивилног сектора у овој области.
Учесници су у заједничком дијалогу разматрали кадровске и материјалне капацитете на локалу и дефинисали проблеме и недостатке. Предлози и закључци утврђени на овом скупу представљаће импуте за организовање консултативног састанка у мају са доносиоцима одлука на националном нивоу.

На састанку су представљени и резултати досадашњег процеса и методолошког приступа изради Плана управљања ризиком од природног хазарда у општинама Мали Зворник и Љубовија, с циљем упознавања свих заинтересованих страна са овим процесом.
У раду консултативног скупа учествовало је око 30 представника цивилног сектора и општина из региона Подриње. Међу учесницима је био и Александар Нишавић, саветник директора Републичког хидрометеоролошког завода Србије, еминентне националне институције која се бави прогнозама, метеорологијом, хидрологијом и климатским променама. Том приликом он је представио систем и начин рада РХМЗ-а, који функционише на принципу осматрања, прогнозе, најаве и упозорења, напомињуци да је 80 % свих катастрофа које се дешавају метеоролошког и хидролошког порекла. Он је истакао да је база података РХМЗ-а на интернету, у погледу тачности и количине података и информација, апсолутно меродавна у сваком тренутку, јер се она ажурира константно, након сваке промене и представља најквалитетнију базу података у земљи у области метеорологије и хидрологије. Према његовим речима, ова база, поред бројних информација у овој области, садржи и упутства о томе како треба да се понашамо пре, за време и након различитих хазарда.
На консултативном састанку „Управљање ризицима од природног хазарда на локалном нивоу у региону Подриње“ говорио је и професор Борис Вакањац, са београдског факултета „Футура“. У оквиру излагања о Географском информационом систему (ГИС), као веома моћном софтверском алату, и начинима прикупљања података о ризичним и потенцијално ризичним тачкама на терену, он је истакао важност увођења ГИС-а у употребу, сталног прикупљања и ажурирања базе података, напомињући да највећи проблем у локалним заједницама у Србији представља управо непостојање кохерентне базе података са просторима од хазарда. 
О картирању ризика, које је веома важно у превенцији ризика од хазарда, са освртом на радарске и сателитске снимке метеоролошке и хидролошке ситуације у Србији, пре, за време и након поплава у мају 2014. године, говорио је Милош Нинковић, асистент Факултета „Футура“ из Београда. Као добар пример превенције ризика, он је навео картирање ризика у Америци и учесницима приказао мапу ризичних подручја у тој земљи. Овом приликом он је приказао и карте природног хазарда у општинама Мали Зворник и Љубовија, израдјене у оквиру пројекта „Дијалог за превенцију природног хазарда“.
Консултативни процес у оквиру пројекта „Дијалог за пребвенцију природног хазарда“одвија се у склопу компоненте 3 СЕНСЕ програма, који спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ), Канцеларија у Србији, с циљем успостављања дијалога цивилног сектора са доносиоцима одлука на националном нивоу и примене „боттом уп“ принципа у управљању животном средином.
Консултативном састанку у Бањи Ковиљачи осим представника цивилног сектора из Подриња присуствовали су и представници организација цивилног друштва из других региона у Србији, који су такође добитници СЕНСЕ грантова у другом кругу.