06.02.2018. godine

Kulturno istorijski kompleks „Podzemni grad Karađorđevića“ u Malom Zvorniku danas je posetio ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije Rasim Ljajić. Sa predstavnicima opštinskog rukovodstva, Ljajić je obišao najznačajnije delove objekta, koji se u steni, u samom centru mesta, prostire na oko 5000 m2. 

Tom prilikom Ljajić je izjavio da objekat predstavlja jedinstvenu turističku atrakciju, koja je trenutno u potpunosti neiskorišćena, te da država sa lokalnom samoupravom namerava da radi na njegovoj adaptaciji i uređenju za korišćenje u turističke svrhe. 

„Odlučili smo da ovo bude turistička atrakcija ne samo Malog Zvornika već i čitave Srbije. Ovo je u svakom smislu jedinstven oblik, i u arhitektonskom, zbog načina i mesta izgradnje, ali i u kulturno istorijskom smislu“, rekao je Ljajić, dodajući da bi država od njega verovatno već prihodovala milione evra da se on nalazi negde u Španiji, Italiji ili Nemačkoj. 

„Samo zahvaljujući lokalnoj samoupravi, koja je uspela da objekat održi u prihvatljivom stanju, mi ćemo u ovoj godini početi sa ozbiljnom rekonstrukcijom tajanstvenog grada Karađorđevića i nadam se da će prvi turisti ozbiljnije moći da uđu i vide ovaj objekat i upoznaju se sa istorijskim detaljima vezanim za njega već tokom ove godine“, rekao je Ljajić. 

On je istakao da će prvi deo objekta biti rađen vrlo brzo, po završetku projektno tehničke dokumentacije, te da se nada da će do kraja iduće godine objekat biti u potpunosti rekonstruisan. 

Ministar je podsetio novinare da se radi o objektu građenom za smeštaj od 3000 do 5000 ljudi, sa 75 različitih prostorija, i da je reč o jedinstvenoj celini, koja mora da bude stavljena u funkciju turističkog razvoja Malog Zvornika i čitave Srbije i postane pokretač razvoja opštine. 

Prema Ljajićevim rečima, prvi deo objekta sa prostorijom predviđenom za sednice Vlade tadašnje Kraljevine Jugoslavije, sa apartmanom za kralja i još nekoliko sličnih prostorija, biće rađeni u prvoj fazi, a projektno tehnička dokumentacija pokazaće koliko sredstva je neophodno za navedene radove. 

Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić, koji je ministra informisao o svim važnim činjenicama vezanim za objekat, dosadašnjim radnjama preduzetim od strane opštine i potrebama vezanim za njegovu rekonstrukciju, novinare je podsetio da je pre nekoliko godina objekat uknjižen na Opštinu Mali Zvornik, čime je zvanično postao njena imovina. 

 Jevtić je naveo i to da je pre dve godine opština finansirala elektrifikaciju kompletnog objekta i uvođenje rasvete u svim protorijama, a da će u narednom periodu, po dogovoru sa ministrom Ljajićem, finansirati izradu projektno tehničke dokumentacije, neophodne za uređenje nekoliko prostorija u prvoj fazi rekonstrukcije „Podzemnog grada Karađorđevića“. 

Na kraju svog obraćanja, on je rekao da se nada da će uređenje ovog objekta, kao i brojne druge projekte koji su aktuelni u Malom Zvorniku, uključujući i predstojeću obnovu mosta kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića na Drini, takođe istorijski i kulturno veoma značajnog objekta, koji Srbiju, preko Malog Zvornika i Zvornika, povezuje sa Republikom Srpskom, doprineti ubrzanom napreku i razvoju opštine. 

Tokom obilaska Podzemnog grada Krađorđevića u Malom Zvorniku, kulturno istorijskog spomenika iz vremena Kraljevine Jugoslavije, o istoriji nastanka objekta i njegovoj izgradnji ministra Ljajića i okupljene novinare detaljno je informisao Vojislav Stamenković, zaposlen u kabinetu predsednika opštine Mali Zvornik. 

Tom prilikom on je, između ostalog, rekao da je u pitanju objekat velike istorijske vrednosti, koji je građen početkom 30-ih godina XX veka, po nalogu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, kao sklonište za smeštaj članova dinastije i Vlade u slučaju rata. 

Nalazi se u samom centru Malog Zvornika, u dubini strme stene, na površini od oko 5000 m2. Sastoji se od 75 prostorija i hodnika, u dužini oko 1,5 km. Prostor predstavlja ostatke kompleksa u kojem su bili kraljevi apartmani, kabineti, sale, spavaonice za gardu, biblioteka, kapela sa oltarskim prostorom, kraljevska česma… 

Prostorije iskopane u kamenu bile su predviđene za kraljevo ratno komandno mesto i duži boravak većeg broja ljudi pod zemljom, u slučaju ratnih okolnosti. Prirodno šuplje stene predstavljale su osnov za početak gradnje objekta, koja je vršena u strogoj tajnosti, pa pisanih podataka o njemu gotovo da nema. Poznato je da je objekat građen pod šifrom “Kamena devojka”, te da je glavni arhitekta bio stručnjak za kopanje rudnika, inženjer ruskog porekla. 

Gradnja je trajala nekoliko godina, do ubistva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, u Marseju, 1934. godine, do kada je urađeno oko dve trećine skloništa. Korišćeno je samo jednom, aprila 1941. godine, kada je pre odlaska u izbeglištvo, svoju poslednju noć u Srbiji, u nedovršenom skolinštu, proveo mladi kralj Petar II Karađorđević. 

U ovom kompleksu u noći između 09. i 10. aprila 1941. godine održana  je poslednja sednica Vlade Kraljevine Jugoslavije, kojoj je, u prisustvu nj.k.v. Petar II Karađorđević i Vlatka Mačeka, člana Vlade iz Hrvatske, predsedavao đeneral Dušan Simović. 

Objekat je veoma očuvan i autentičan. Osim nekoliko bušotina, koje su za sobom ostavili “tragači za kraljevim blagom”, drugih oštećenja nema. 

Građevina ima 12 ulaza sa teškim metalnim vratima i ventilacione otvore, zahvaljujući kojima je temperatura unutar njega uvek stabilna i iznosi od 14 do 16 stepeni Celzijusa. 

Ovaj graditeljski poduhvat veoma je značajan, kako u arhitektonskom smislu, zbog načina gradnje, tako i u istorijskom pogledu, jer je kao takav jedinstveni i svojevrsni čuvar sećanja na zbivanja na Balkanu u doba između dva svetska rata. 

Ljiljana Ristanović

{gallery}/2018/2018-02-06_ministar_ljajic{/gallery}