Povodom komentara i optužbi objavljenih putem društvene mreže Fejsbuk, na profilu pod imenom bivšeg direktora Javnog komunalnog preduzeća „Drina“ iz Malog Zvornika, Boška Markovića, u kojima je navedeno da aktuelno opštinsko rukovodstvo u pogledu vodosnabdevanja ne brine o interesu naroda, već da se u radu na ovom planu rukovodi sopstvenim interesima, predsednik opštine Mali Zvornik, Zoran Jevtić, izjavio je da navedeni komentari u vezi vodosnabdevanja predstavljaju pokušaj upotrebe ove teme u političke svrhe u situaciji kada je, usled usled suše i visokih temperatura, snabdevanje vodom otežano u čitavoj zemlji, pa i u opštini Mali Zvornik.

On je najavio da će pozvati nadležne organe da ispitaju rad rukovodstva JKP „Drina“ u periodu kada je na čelu ovog preduzeća bio direktor Boško Marković i utvrde da li je bilo propusta u njegovom radu, odnosno da li je radio „u interesu naroda“.

Jevtić je naveo da podatak objavljen na pomenutom profilu o kapacitetu izvorišta „Šipad“ u Donjem Naselju od 70 l/s, koje je rađeno u vreme direktora JKP „Drina“ Boška Markovića, nije tačan i da nikada nije iznosio 70 l/s, istakavši da je to njemu sigurno poznato.

On je rekao da je stvarni maksimalni kapacitet ovog izvorišta 30 l/s ( BB-1: 12l/s; BB-2: 7l/s; BB-3: 11l/s) i da ga ne čudi što u sušnim periodima godine dolazi do pada pritiska i deficita vode, budući da nivo vode u bunarima, koji su direktno povezani za vodostajem reke Drine, odakle se vrši napajanje bunara, opadne za vreme sušnog perioda, a što je takođe, kako je naveo, direktoru preduzeća moralo biti poznato u vreme izgradnje izvorišta „Šipad“.

Po tvrdnjama odgovornih lica u JKP ,,Drina“, za manji nivo vode u tri postojeća bunara od maksimalnog navedenog, crpeće se manja količina vode iz bunara.

Elaboratom je takođe utvrđeno da se prihranjivanje bunara vodom najvećim delom vrši iz reke Drine, što znači da protok Drine ima direktan uticaj na nivo podzemnih voda u izvorištu i količine vode u bunarima.

Predsednik opštine Mali Zvornik najavio je da će opštinsko rukovodstvo u narednom periodu pokrenuti procedure za ispitivanje mogućnosti za povećanje kapaciteta pomenutog izvorišta, koje snabdeva vodom korisnike u Donjem Naselju, Radalju, Donjoj Borini i Brasini, te da će, ukoliko one pokažu da je moguće poboljšati kapacitet izvorišta, krenuti u izradu projekta i neophodne radove.

On je naveo da postoje osnovi sumnje da je metoda bušenja bunara prilikom izgradnje prilagođavana  bušilici poznatog vlasnika i da su zbog toga, izborom pogrešne metode rada, nastali sadašnji problemi.

Odgovarajući na pomenute komentare iznete na društvenoj mreži Fejsbuk, Jevtić je vlasniku Fejsbuk profila pod imenom Boško Marković uputio nekoliko pitanja vezanih za rad direktora JKP „Drina“ u periodu od 2012. do 2016. godine.

On je pitao zašto je prilikom izgradnje vodovoda u Donjoj Borini tadašnje rukovodstvo JKP „Drina“ obustavilo izgradnju vodovodne mreže na godinu dana, usled odbijanja vlasnika privatne parcele da da saglasnost za prolazak vodovoda kroz imanje, znajući pri tom da ona nije preko potrebna i da postoji opštinska parcela kroz koju može da prođe vodovod i kroz koju su, kako je istakao, nakon godinu dana i postavljene cevi novog vodovoda.

Jevtić se zapitao da li je Marković tada brinuo o interesu građana ili ih je svojim postupkom svesno izložio dodatnim nepotrebnim teškoćama, usled nedostatka vode i odugovlačenja izgradnje vodovoda.

On je autora komentara na profilu Boška Markovića pitao i da li se seća čijom odgovornošću je prilikom izgradnje vodovoda u Donjoj Trešnjici došlo do kidanja telefonskog kabla i da je time prouzrokovana značajna šteta, za koju je Telekom kasnije potraživao nadoknadu od opštine i JKP ,,Drina“.

Jevtić je upitao bivšeg direktora JKP „Drina“ zašto su radovi na vodovodu u Donjoj Trešnjici izvođeni mimo projektne dokumentacije, pri čemu je trasa vodovoda projektovana na jednoj a izgrađena na sasvim drugoj lokaciji, napominjući da istovremeno nije bila poznata lokacija rezervoara za vodu, odnosno da u projektu nije bilo podatka o tome iako je gradnja cevovoda bila gotovo završena.

On je zaključio da je autor komentara na Fejsbuk profilu Boška Markovića verovatno pošao od sebe i svojih postupaka kada je napisao da opštinska vlast ne brine o interesu naroda u pogledu rešavanja problema vodosnabdevanja.

Predsednik opštine Mali Zvornik, Zoran Jevtić, rekao je da je lokalna samouprava, na čelu sa aktuelnim rukovodstvom, od preuzimanja odgovornosti za rad opštine krajem  2014. godine do danas uložila više od 200.000.000 dinara u poboljšanje vodosnabdevanja u opštini.

Zahvaljujući pomenutim ulaganjima, rešen je višegodišnji problem vodosnabdevanja u mesnim zajednicama Donja Borina i Brasini, pri čemu je za rekonstrukciju vodovoda od pomenutog iznosa izdvojeno oko 30.000.000 dinara.

Izgradnjom manje crpne stanice u Donjoj Borini i 1250 metara pripadajućeg cevovoda, za prepumpavanje vode sa gradskog izvorišta „Šipad“ na rezervoar „Gaj“, opština Mali Zvornik, tokom 2017. godine, za 40 domaćinstava u drugoj visinskoj zoni ovog sela, rešila je problem nedostatka pijaće vode, nastao kao posledica majskih poplava 2014. godine.

U navedene radove lokalna samouprava uložila je 7,5 miliona dinara.

Sledeće godine, u okviru druge faze obnove vodovoda u Donjoj Borini, u koju je iz opštinskog budžeta uloženo novih 10.000.000 dinara, usledila je izrada projektno – tehničke dokumentacije za uređenje dela vodovodne linije Gaj-Klisar-Dunavac u Donjoj Borini i Gaj-Kamenica u Brasini i rekonstrukcija deonice Gaj-Klisar-Dunavac, čime je omogućeno uredno snabdevanje za preostale korisnike u drugoj visinskoj zoni sela.

Potisni cevovod „Gaj – Kamenica“, u dužini od 1830 metara, saniran je krajem 2019. godine, uz izgradnju crpne stanice „Gaj – Brasina“.

Radovi u završnoj fazi rekonstrukcije vodovoda u mesnim zajednicama Brasina i Donja Borina koštali su 12.500.000 dinara, a zahvaljujući njima kvalitetno vodosnabdevanje obezbeđeno je za još oko 100 korisnika.

U selu Donja Trešnjnica opština Mali Zvornik izgradila je novi vodovodni sistem, koji će omogućiti bolje vodosnabdevanje u nekoliko mesnih zajednica.

U ovaj kapitalni projekat lokalna samouprava, u periodu od 2014. do 2021. godine, od pomenutog ukupnog iznosa, uložila je oko 80.000.000 dinara.

Za izgradnju sekundarne mreže u Donjoj Trešnjici i Amajiću uloženo je 12.000.000 dinara i 10.000.000 dinara.

Na novi vodovod, čiji kapacitet izvorišta iznosi 6 l/s, biće priključeno oko 80 domaćinstava u Donjoj Trešnjici i oko 30 domaćinstava u Amajiću, a benefit će osetiti i korisnici u selu Culine, gde leti često dolazi do deficita vode, kao i svi ostali korisnici, među kojima i vlasnici turističkih objekata na ovom području.

U okviru novog vodovodnog sistema, izgrađen je rezervoar za vodu, zapremine 250 m3, koji je sa izvorištem povezan odgovarajućim potisno – povratnim cevovodom, u dužini od po 160 m.

Postavljeno je i 8 kilometara primarnog cevovoda i izgrađena mreža niskog napona.

Trenutno su aktuelni radovi na pripremi vodovoda za upotrebu, koji uključuju ispiranje cevovoda, ispitivanje zaptivenosti sistema i uzorkovanje vode, radi utvrđivanja njenog kvaliteta.

Završeno je i projektovanje vodovoda Culine – Velika Reka, gde je predviđena izgradnja 8,5 km primarnog vodovoda, u cilju rešavanja dugogodišnjeg problema nedostatka vode u ovim selima u letnjem periodu.

„Zbog neodgovornih pojedinaca, čak i jednog odbornika opozicije, koji nisu dali saglasnost za prolazak vodovoda kroz njihove parcele, na 10. redovnoj sednici Skupštine opštine morali smo doneti odluku da radimo Plan detaljne regulacije“, objasnio je Jevtić, dodajući da će sve to znatno usporiti rešavanje problema vodosnabdevanja na ovom području.

Pokrenuta je i procedura za uređenje vodovoda u drugoj visinskoj zoni u Radalju, gde je predviđena izgradnja crpne stanice, rezervoara za vodu i 15 km cevovoda.

S obzirom da u Radalju postoji potreba za poboljšanjem vodosnabdevanja i u trećoj visinskoj zoni, Skupština opštine Mali Zvornik, uporedo sa donošenjem odluke o izradi planske dokumentacije za izgradnju vodovodne mreže u drugoj zoni, pokrenula je inicijativu za uređenje vodovoda u trećoj visinskoj zoni u ovom selu.

Električne instalacije na izvorištu „Kopani bunar“ u Malom Zvorniku i rezervoara prve i druge visinske zone „Vile“ zamenjene su 2017. godine, prvi put posle 30 godina upotrebe, tačnije od instaliranja 80-ih godina prošlog veka.

U sklopu investicije, vredne 7,5 miliona dinara, izvršena je zamena dotrajalih elektro instalacija u objektima, te nabavka i ugradnja nove opreme, elektro ormara i jednog dizel agregata, za snabdevanje strujom u slučaju prekida u napajanju.

Ugradnjom softvera za praćenje funkcionisanja vodosnabdevanja, koji pruža uvid u stanje niza parametara, kao što je nivo podzemnih voda u bunaru, nivo vodenog stuba u rezervoarima, praćenje rada pumpi i sl., sistem vodosnabdevanja u Malom Zvorniku značajno je modernizovan.

Na vodovodnoj mreži kod Starog mosta sanirano je pola kilometra cevovoda oštećenog u majskim poplavama 2014. godine.

U okviru radova, ukupne vrednosti oko 3.000.000 dinara, izvršena je sanacija vodovodne linije u dužini od 451 metara.

Zahvaljujući ovom projektu lokalne samouprave, meštani dela ulice Vuka Karadžića u Malom Zvorniku, kao benefit, dobili su uredno vodosnabdevanje i odgovarajući pritisak vode u cevima, u situacijama u kojima bi ranije, usled kvara, trpeli deficit vode.

Radi ostvarivanja efikasnog integrisanog upravljanja vodovodnim i kanalizacionim sistemom na području opštine Mali Zvornik, lokalna samouprava finansirala je i pripremu tehničke dokumentacije za izradu registra vodovodne i kanalizacione mreže po ulicama u opštini Mali Zvornik, sa informacijama o stanju celokupnog sistema.

Dokument sadrži i analizu postojeće vodovodne i kanalizacione mreže, na osnovu koje je urađen projekat neophodne rekonstrukcije pojedinih delova mreže i predat Kancelariji za javna ulaganja Vlade Republike Srbije, radi finansiranja, a procenjena vrednost planiranih radova je oko 2.000.000 evra.

Moderna aplikacija, zasnovana na podacima u Geografskom informacionom sistemu (GIS), pružiće mogućnost stalnog uvida u stanje vodovodnog sistema, daljinsko identifikovanje kvarova na mreži, što će, uz brzo reagovanje na terenu, kao krajnji rezultat imati sprečavanje nepotrebnih gubitaka vode.

Jevtić je podsetio da je 2018. godine nabavljena nova cisterna za vodu, u vrednosti od 10,74 miliona dinara, sa kojom opština u sušnom periodu svakodnevno rešava nedostatak vode na terenu, napominjući da će za te namene u tekućoj godini Javnom komunalnom preduzeću ,,Drina“ iz budžeta biti izdvojeno između 6 i 7 miliona dinara.

JKP „Drina“ dugi niz godina imalo je samo jednu cisternu, staru nekoliko decenija, koju je, osim za vodosnabdevanje, koristilo za pranje ulica i druge potrebe.

Nakon podsećanja na sve što je urađeno u proteklih 5 godina na planu poboljšanja vodosnabdevanja u opštini Mali Zvornik, Jevtić je pitao autore komentara na Fejsbuk profilu pod imenom Boška Markovića da li sve navedeno predstavlja rad u interesu građana ili protiv njihovog interesa.

Jevtić je od Markovića zatražio i da građanima objasni da li je u interesu naroda bila i situacija iz 2013. i 2014. godine, u vezi sa plaćanjem računa za geodetske radove iz 2013. godine.

Pomenutu fakturu za geodetske usluge direktor JKP „Drina“  prosledio je na plaćanje tadašnjem predsedniku opštine gospodinu Miodragu Laziću, koji je sporni račun odbio da plati.

Međutim, dolaskom gospodina Dragana Bogićevića na mesto predsednika opštine pomenuta faktura je ponovo dostavljena opštini  i ovog puta i plaćena.

„Da li je to bilo planirano Programom poslovanja JKP ,,Drina“ i budžetom opštine Mali Zvornik za navedenu godinu? Da li je i ovo bilo u interesu naroda?“, pitao je Jevtić, napominjući da ima još mnogo sličnih situacija koje bi mogao da navede drugom prilikom.

On je podsetio da je u periodu kada je direktor JKP ,,Drina“ bio Boško Marković u ovom preduzeću u stalnom radnom odnosu bio 71 zaposleni radnik, a da danas u JKP ,,Drina“ radi 49 ljudi u stalnom radnom odnosu.

Dug JKP ,,Drina“ prema dobavljačima na dan 10.06.2016. godine, pri primopredaji dužnosti između dotadašnjeg direktora Boška Markovića i novoizabranog direktora Dragana Čikarića iznosio je 25,77 miliona dinara, plus kredit od 2,75 miliona dinara, dok je danas dug ovog preduzeća oko 13,8 miliona dinara.

Jevtić je dodao da je Opština Mali Zvornik ovih dana, takođe u interesu građana, uputila dva dopisa Policijskoj stanici u Malom Zvorniku da utvrdi ko je odgovoran za neovlašćeno isključivanje vode na bunarima na teritoriji opštine, koje je ustanovio komunalni inspektor u kontroli na terenu i najavio da će protiv odgovornih biti pokrenute zakonom propisane procedure.

Predsednik opštine saopštio je i to da je lokalna samouprava naložila opštinskom komunalnom inspektoru pojačanu kontrolu trošenja vode i najavio da će protiv onih koji ne postupaju u skladu sa opštinskom odlukom o racionalnoj potrošnji vode za vreme sušnog perioda i vodu iz sistema, protivno pomenutoj odluci, koriste za punjenje privatnih bazena, zalivanje bašti i slične potrebe, pri kojima troše velike količine vode, biti preduzete zakonom predviđene mere.