U okviru obilaska lokalnih samouprava u Mačvanskom okrugu, pomoćnica u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije, Aleksandra Čamagić, sa saradnicima, posetila je u sredu, 03, novembra, opštinu Mali Zvornik i razgovarala sa predstavnicima opštinskog rukovodstva i zaposlenima u Opštinskoj upravi.

Prema njenim rečima, cilj posete predstavnika pomenutog ministarstva opštinama u Srbiji je upoznavanje sa situacijom na lokalnom nivou i uočavanje načina na koje bi država mogla dodatno da pomogne, poboljša položaj porodice u društvu i doprinese unapređenju demografske slike u Srbiji.

Čamagić je navela da sama potreba za formiranjem Ministarstva za brigu o podrodici i demografiju dovoljno govori o stanju u Republici Srbiji u pogledu prirodnog priraštaja, istakavši da pozitivan priraštaj imaju samo tri mesta u Srbiji, Tutin, Novi Pazar i Preševo.

„Sama činjenica da u Vladi Srbije po prvi put imamo ministarstvo koje se bavi isključivo brigom o podrodici i unapređenjem demografske slike govori o tome da je država uvidela sa koliko velikim problemom se susrećemo i tek u narednim godinama ovo ministarstvo će imati značaj kakav treba da ima, jer, na žalost, taj problem je sve veći i moraćemo svi ozbiljnije da mu pristupimo“, rekla je Čamagić.

Ona je navela da su predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju do sada obišli oko 80 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, da svaka opština ima svoje specifičnosti i probleme sa kojima se suočava, te da će, po završetku posete opštinama, ministarstvo sublimirati podatke sa terena u izveštaj o stanju i potrebama u lokalnim zajednicama, sa predlozima mera za unapređenje položaja porodice i demografskih pokazatelja i predati ga Vladi na razmatranje.

Čamagić je istakla da nisu samo finansijska sredstva važna kada je u pitanju zasnivanje porodice, već da je u tom smislu daleko bitnije postojanje povoljnog ambijenta za život.

„Ono što mi kao država radimo jesu finansijska davanja, kroz Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, međutim, ono što je činjenica i što smo kroz posete lokalnim sredinama uvideli, nije sve uvek u finansijama. Potrebno je svoriti povoljan ambijent za zasnivanje porodice i ostanak u mestu u kojem se ona nalazi i upravo je naš zadatak da sugerišemo kolegama iz drugih ministarstava šta je ono na čemu bi trebalo raditi kako bi stvorili bolje uslove za život u lokalnim sredinama, u smislu investicija, radnih mesta, boljih puteva, jer tamo gde toga ima ima i budućnosti“, reka je Čamagić.

Nakon upoznavanja sa prilikama u opštini Mali Zvornik i rezultatima koje je lokalna samouprava ostvarila na planu poboljšanja uslova za život građana, ona je pohvalila rad opštinskog rukovodstva i mere koje sprovodi na planu brige o porodici, istakavši da je veoma raduje sve što je čula i da je Mali Zvornik primer dobre prakse kako treba raditi u cilju stvaranja jednako dobrih uslova za život u seoskim područjima, kao i u gradskim sredinama.„Ljudi treba da se zadrže tamo gde su rođeni, da tu zasnuju porodice, ali ne možemo to tražiti ukoliko im ne obezbedimo bar približno dobre uslove na selu kao i u gradu“, rekla je ona i dodala da u prilog tome ide i ukidanje liste čekanja u vrtićima i obezbeđenje dovoljnog broja mesta za svu decu.

Predsednik opštine Mali Zvornik, Zoran Jevtić, zahvalio je predstavnicima ministarstva na poseti i interesovanju da pomognu i podrže rad lokalne samouprave na planu brige o porodici.

On je istakao da je opština Mali Zvornik, uz podršku Republike Srbije, uradila mnogo na sprečavanju odlaska stanovništva i pružanja direktne pomoći i podrške porodicama, prvenstveno stvarajući uslove za veće zapošljavanje.

Jevtić je istakao da je dovođenjem investitora, izgradnjom proizvodnih pogona, otvaranjem novih firmi i radnih mesta koje je subvencionisala lokalna samouprava, nezaposlenost u Malom Zvorniku u uposlednjih 7 godina smanjena za oko 40 posto i da je namera opštine da nezaposlenost svede na minimum, da bez posla budu samo oni koji iz nekog razloga ne mogu ili ne žele da rade.

Govoreći o direktnoj podršci koju opština pruža građanima, Jevtić je kao najznačajnija izdvajanja naveo redovnu isplatu roditeljskog dodatka za novorođenu decu, davanje poklon paketa za novorođenčad, besplatnu podelu dečjih autosedišta za bezbednije učešće najmlađih u saobraćaju, kao i obezbeđivanje besplatnih knjiga za učenike prvog razreda.

On je naveo da lokalna samouprava već nekoliko godina obezbezbeđuje i besplatan prevoz za učenike na teritoriji opštine, kao i najstarije sugrađane.

Kao posebno važan rezultat, predsednik opštine naveo je da je u Malom Zvorniku izgradnjom novog vrtića i višenamenske učionice u sklopu postojeće predškolske ustanove ukinuta lista čekanja i obezbeđen dovoljan broj mesta za decu u obdaništima, dodajući da će kapaciteti za smeštaj u vrtićima uskoro biti dodatno povećani, budući da vlasnik novootvorene fabrike tekstila „Kajra“ namerava da u fabričkom krugu izgradi obdanište namenjeno za decu zaposlenih u kompaniji, što će, kako je rekao, roditeljima sigurno veoma značiti jer će za vreme rada biti blizu svoje dece.

On je istakao da je, brinući o najmlađima, opština Mali Zvornik predvidela izgradnju bezbednog prostora za igru dece u svim mesnim zajednicama na području opštine, te da je, uz podršku Vlade Švajcarske, kao donatora, u proteklih godinu dana izgrađeno 7 dečjih igrališta u opštini, po najsavremenijim standardima.

Jevtić je zahvalio svima koji pomažu opštini Mali Zvornik i njenim građanima, a najviše Republici Srbiji, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, Vladi Republike Srbije, premijerki Ani Brnabić, kao i svim ministarstvima i ministrima, istakavši da su uslovi za život stanovništva u ovoj lokalnoj zajednici u poslednnjih nekoliko godina drastično poboljšani.

Predsednik opštine očekuje da će sve ono što je do sada urađeno u opštini Mali Zvornik dati rezultate u budućnosti, navodeći da će lokalna samouprava u saradnji sa državom nastaviti da unapređuje kvalitet života u opštini.

Uprkos svemu, prirodni priraštaj u opštini Mali Zvornik je negativan već dugi niz godina, a posebno u poslednje dve godine, usled pandemije zarazne bolesti Kovid – 19.

Ljiljana Ristanović