09.05.2017. године

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић: За заштиту и очување реке Дрине потребна сарадња свих општина у њеном сливу

Еколошка пилот акција „Value Drina“ за брзу процену стања водотокова, која је током 2016. године реализована на рекама у Малом Зворнику и Љубовији, у циљу унапређења еколошког статуса слива Дрине, успешно је завршена. Резултати остварени у раду на терену, уз примену иновативне методологије SVAP2, представљени су на завршној конференцији пројекта, коју је у четвртак, 04. маја, оранизовала Општина Мали Зворник у сарадњи са партнерима на пројекту, Општином Љубовија и удружењима „Еко Дрина“ из Малог Зворника и Наша Љубовија из Љубовије.

Начелник Мачванског управног округа Драгослав Милановић, који је својим учешћем подржао скуп у Малом Зворнику, рекао је да су акције као што је „Value Drina“ преко потребне локалним заједницама, јер доприносе подизању опште свести о потреби очувања и унапређења водних ресурса. Он је поздравио најаву организовања радионице на којој ће општинама у сливу реке Дрине бити представљено позитивно искуство Малог Зворника и Љубовије у оквиру еколошке акције „Value Drina“.

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић захвалио се начелнику округа на учешћу на конференцији и додао да без сарадње, планског и синхронизованог деловања свих општина у сливу реке Дрине није могуће постићи циљ везан за заштиту и унапређење њеног тока.

„Појединачне еколошке акције јесу значајне, али нису довољне и не могу суштински помоћи у заштити и очувању реке Дрине. Она представља заједнички водни ресурс свих општина у њеном сливу и за боље управљање потребно је заједничко деловање“, рекао је Јевтић новинарима и позвао на интензивнију међуопштинску сарадњу на побољшању еколошког стања реке Дрине и њених притока. 

У раду конференције учествовало је више од 30 представника општинских и градских институција, удружења и организација у прекограничном региону Подриња, међу којима и Јелена Трипковић, представница Регионалног центра за животну средину за Централну и Источну Европу (REC), Канцеларије у Београду, у оквиру чијег ширег програма подршке је имплементирана акција „Value Drina“.

Она је појаснила да је пилот пројекат „Value Drina” реализован у оквиру програма CRESSIDA – Изградња капацитета локалних заједница за одрживи развој у међународним сливним подручјима река Дрине и Дрим, који имплементира Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу (REC), уз подршку Америчке агенције за заштиту животне средине (US EPA).

Основни циљ овог програма је подршка иницијативама општина у циљним регионима, одговарајућем државном и пословном сектору за ефикаснију имплементацију локалних стратешких развојних стратегија и планова, док је крајњи циљ пројекта да се издвоји регион слива река Дрим и Дрина, као пример добро координисане и ефикасно развијене међународне сарадње која прати један тематски и практични приступ.

“У сврху прилагођавања на специфичности датих региона, такав приступ је могуће стално прилагођавати и усавршавати, како би био одговарајући. CRESSIDA програм је петогодишњи програм, који се имплементира од стране REC – а, уз подршку US EPA, и траје до марта 2018. године”, рекла је Трипковић.

Она је најавила да ће у циљу преношења позитивног искуства, стеченог у оквиру акције „Value Drina“, почетком јуна, у организацији REC-а, за представнике 10 општина у сливу Дрине бити одржана  радионица на којој ће бити представљени резултати пилот пројекта реализованог у Љубовији и Малом Зворнику.

Пилот акцију „Value Drina“, која се бавила брзом проценом еколошког статуса четири водотока у сливу Дрине, општине Мали Зворник и Љубовија на својим територијама спровеле су у сарадњи са цивилним сектором, удружењима „Еко Дрина“ из Малог Зворника и „Наша Љубовија“ из Љубовије.

Акција је трајала од јуна до децембра 2016. године и реализована је на рекама Радаљ и Велика Река у општини Мали Зворник и Грачаници и Љубовиђи у Љубовији.

У раду је примењена иновативна методологија SVAP2 за брзу процену еколошког статуса површинских водотокова, патентирана и развијена у Америци, где је дала изузетне резултате.

Према речима координаторке пилот акције „Value Drina“ Слађане Ђорђевић, реч  је о методи заснованој на примени визуелних индикатора стања екосистема и биодиверзитета, који у поређењу са стањем ранијег, пуног еколошког капацитета посматране локације, дају одговоре на питања о степену деградације и угрожености површинског тока и врстама утицаја.

„Тестирањем на рекама у Подрињу, методологија SVAP2 по први је пут примењена у Србији. Карактерише је то што је брза и јефтина и, као таква, врло ефикасна и примењива“, објаснила је Ђорђевић и истакла да један од најзначајнијих резултата акције „Value Drina“ представља то што је њеним тестирањем покренута иницијатива за сарадњу локалних заједница у сливу Дрине на унапређењу локалних и заједничких водних ресурса.

 Применом иновативне методе на изабраним локацијама у Малом Зворнику и Љубовији утврђена је  знатна измењеност посматраних делова водотока и приобаља услед различитих антропогених утицаја, техничких мера и интервенција у кориту реке, као и честих поплава.

Резултати до којих се дошло у раду на терену обрађени су у стручној публикацији објављеној у оквиру пројекта и  биће уврштени у постојеће општинске ГИС базе података са специфичним атрибутима, које ће представљати основу за детаљније процене у будућности.

У раду на терену учествовао је обучени стручни тим у којем су били представници јавног и цивилног сектора две општине, као и локално становништво, односно власници парцела на којима је вршена процена еколошког статуса, што је, уз активну медијску кампању током акције, допринело подизању нивоа јавне свести о потреби ревитализације водних токова и приобаља.

Финална конференција пројекта „Value Drina“, осим за презентацију резултата акције, искоришћена је за упознавање учесника са делом кутурног наслеђа општине Мали Зворник. У оквиру факултативног излета уприличен је обилазак културно – историјског коплекса „Подземни град Карађорђевића“, градјеног у центру места тридесетих година 20. века, за потребе смештаја чланова династије, Владе и краљеве гарде у случају рата. 

Љиљана Ристановић 

{gallery}/2017/2017-05-05_value_drina/{/gallery}