U Malom Zvorniku je u utorak, 12.marta, u organizaciji Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, održan 10. Dan nauke i inovacija, pod sloganom „Srbija zemlja nauke, zemlja inovacija“.

Posetiocima ovog događaja u Domu kulture predstavljeni su programi podrške koju pomenuto ministarstvo pruža preko Fonda za inovacionu delatnost, Fonda za nauku i Centra za promociju nauke, dok su u Centru za razvoj inovacija u oblasti zaštite životne sredine prezentovane inovativne biznis ideje učesnika manifestacije, kao i primeri uspešno realizovanih startap programa.

Okupljenima se na početku, u ime lokalne samouprave, obratio predsednik opštine, Zoran Jevtić, rekavši da je ponosan što je Mali Zvornik deo inovacionog sistema Republike Srbije i što je domaćin ovog važnog skupa.

On je predstavnicima ministarstva zahvalio na podršci koju pružaju Inovacionom centru, istakavši da predstoji zajednički rad na daljem unapređenju njegovog funkcionisanja.

Prezentujući prisutnima delokrug rada Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jovan Milić, posebni savetnik ministarke dr Jelene Begović, rekao je da se nada da će se, nakon skupa u Malom Zvorniku i predstavljanja mogućnosti i prilika koje ministarstvo pruža preko različitih fondova, pojaviti konkretne ideje i predlozi čija realizacija može doprineti daljem jačanju inovacionog ekosistema.

On je naveo da je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije krovna institucija fondovima u ovoj oblasti, naučno- tehnološkim parkovima i institutima, te da u Srbiji trenutno posluju 4 naučno – tehnološka parka, u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Čačku, istakavši da je u Kruševcu u toku izgradnja potpuno novog naučno – tehnološkog parka, kao i da je aktuelno proširenje kapaciteta naučno – tehnoloških parkova u Nišu i Čačku.

Milić je rekao da je Centar za promociju nauke takođe deo ovog ministarstva, kao i dva fonda, Fond za inovacionu delatnost i Fond za nauku.

Navodeći da je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija uključeno u proces digitalizacije, on je kao posebno važnu činjenicu istakao to da su po prvi put u istoriji Srbije, od njene nezavisnosti, od 5 državnih ciljeva 4 vezana za nauku i inovacije i da to govori o ozbiljnosti jednog društva da promoviše prave vrednosti.

Govoreći o rezultatima u oblasti digitalicazije, Milić je rekao da je portal E – nauka oko 85 posto digitalizovan, te da ministarstvo pokreće Portal otvorene istraživačke infrastrukture, u nameri da popiše svu opremu i sve što ministarstvo poseduje, kako bi znali gde je potrebno investiranje i da se to pre svega odnosi na fakultete, naučne institute i sve ono što je povezano i umreženo za nauku.

On je istakao da je ponosan na brojke koje govore o rezultatima u oblasti nauke, navodeći da Srbija ima Institut za veštačku inteligenciju, kao i Nacionalnu strategiju o veštačkoj inteligenciji, te da se o veštačkoj inteligenciji uči u našim osnovnim i srednjim školama i da su Srbija i Singapur na istom nivou u pogledu razvoja veštačke inteligencije.

Prema njegovim rečima, u inovacionom ekosistemu Srbije trenutno posluje oko 700 startap preduzeća, a da je ambicija da do 2027. godine bude oko 1500 registrovanih startap preduzeća.

„Ono što je posebno važno, blizu 100 startapa bazirano je na blokčejn tehnologiji, 120.000 zaposlenih je u IKT sektoru u Srbiji, a izvoz IKT idustrije približno je 3,7 milijardi evra. To su brojevi koji su za ponos, iako se oseti recesija i kriza u IT sektoru“, rekao je Milić, napominjući da je evidentna stagnacija u pogledu zapošljavanja u ovoj oblasti na globalnom nivou i da se to reflektuje i na Srbiju.

Govoreći o infrastrukturi koja je u izgradnji, on je naveo da je BIO 4 kampus jedan od najvažnijih državnih projekata i ujedno najveće ulaganje u nauku ikada, vredno preko 300.000.000 evra.

Među ostalim važnim projektima koji predstoje on je naveo izgradnju novog naučno – tehnološkog parka u Beogradu, završetak izgradnje naučno – tehnološkog parka u Kruševcu, širenje kapaciteta naučno – tehnoloških parkova u Nišu i Čačku, otvaranje inovacionih centara u Novom Pazaru, Leskovcu, Loznici i u Kragujevcu, gde je planirano i otvaranje naučno – tehnološkog parka, dodajući da je predviđeno i pojačanje kapaciteta Inovacionog centra u Malom Zvorniku.

Milić je rekao da je ukupni budžet Fonda za nauku u tekućoj godini za 11 programa 81,7 miliona evra i da se uglavnom naučni radnici, naučnici i istraživači prijaljuju za navedena sredstva.

Govoreći o učešću u međunarodnim organizacijama, on je naveo da je na inicijativu Srbije usvojena UN dekada nauke, odnosno da je Skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju po kojoj će u narednih 10 godina sve što se dešava u svetu u vezi sa naukom biti povezano i sa Rezolucijom Srbije u ovoj oblasti.

Osim toga, kako je istakao, Srbija je i u globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju, koje je pokrenuo francuski predsednik Makron i koje broji 29 zemalja članica i nedavno je izglasana za predsedavajućeg u samoj inicijativi, a u aprilu predstoji odlazak u Njujork povodom učešća u asocijaciji Ujedinjenih nacija fokusiranoj na veštačku inteligenciju.

Okupljene na Danu nauke i inovacija u Malom Zvorniku posebni savetnik ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelene Begović detaljnije je informisao o projektu „Bio for kampus“, rekavši da će to biti najveći centar posvećen prirodnim naukama i da je njegova izgradnja predviđena do 2026. godine.

„Gradimo ga u Beogradu, u Kumodražu. Okupiće 7 fakulteta beogradskog univerziteta, 9 naučnih instituta, uključujući Institut „Biosens“ i Institut za veštačku inteligenciju. Pored toga, moći ćemo da testiramo sve ono što se do sada testiralo u odvojenim laboratorijama, a Biološki fakultet imaće po prvi put svoju zgradu“, rekao je Milić, dodajući da će kompleks imati i konferencijski multimedijalni centar koji će okupljati naučnike i istraživače, poseban prostor za fakultete, kao i za smeštaj naučnika.

Prema njegovim rečima, u okviru izgradnje ovog kompleksa predstoji i rešavanje putne infrastrukture, budući da će se „Bio 4 kampus“ prostirati na 20 hektara i da će na dnevnom nivou okupljati oko 1000 istraživača.

Milić je naveo da su već sklopljeni ugovori o saradnji sa farmaceutskim kompanijama iz sveta, tako da Srbija ulazi u polje biomedicine.

On je pojasnio da „Bio 4 kampus“ u svom nazivu sadrži broj 4 zbog 4 ključne oblasti kojima je posvećen, a to su, osim biomedicine, bioinformatika, bioinženjering i biodiverzitet, dodajući da se najbliži kampus sličnog tipa nalazi u Ženevi, a da je ovo jedinstveni multifunkcionalni naučni kampus na Zapadnom Balkanu, odnosno u ovom delu Evrope.

Što se tiče planova, navodeći da predstoji formiranje Vlade i usvajanje novih zakona, kao i nastavak institucionalne podrške centrima u okviru inovacionog ekosistema, on je rekao da je potrebno ulaganje u ljude i razvoj zaposlenih u naučno – tehnološkim parkovima u državi, posebno sada kada se radi na proširenju njihovih kapaciteta, kao i izrada niza neophodnih strateških dokumenata.

Milić je naveo da predstoji dosta aktivnosti na međunarodnom polju rada, što uključuje, po prvi put u istoriji Srbije, uspostavljanje direktnih naučnih odnosa sa Kanadom, koje je predviđeno u julu tekuće godine.

Na kraju svog izlaganja na skupu u Malom Zvorniku, on je poslao poruku da je obrazovanje ključ za postizanje nečega u životu, za razvoj zdravog društva kojem teži država Srbija i da bi mladi ljudi trebalo da proces obrazovanja vide kao neku igru u kojoj će sigurno biti pobednici, ako se trude i pozvao ih da pitaju, uče i upijaju što više znanja, da se jave Centru za promociju nauke i Fondu za inovacionu delatnost Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija sa konkretnim predlozima i idejama, a da je dužnost ovih institucija da ih podrže.

O otvorenim konkursima i načinima na koje Fond za inovacionu delatnost pomaže saradnju nauke i privrede govorio je Marko Monić, saradnik za programe i projekte u Fondu za inovacionu delatnost, istakavši da je uloga ovog fonda direktno povezana sa formiranjem i razvojem inovativnog ekosistema i startap ekosistema.

On je naveo da je za 12 godina, koliko Fond za inovacionu delatnost u Srbiji postoji, formiran ogroman broj novih firmi i tehnoloških inovacija i pojačan ekonomski rast Srbije, te da se finansira preko stranih partnera, odnosno iz fondova Evropske unije, Svetske banke, kao i iz budžeta Republike Srbije.

Monić je rekao da su programi koncipirani tako da obuhvataju sve faze poslovanja, od razvoja same ideje do komercijalnih delova poslovanja.

On je pojedinačno prezentovao svaki od ponuđenih programa, koje zainteresovani mogu da pronađu i na sajtu Fonda za inovacionu delatnost, na adresi www.inovacionifond.rs, pojasnivši uslove, proceduru i rokove za konkurisanje.

Ovom prilikom istaknuto je da je kod Fonda za nauku trenutno aktuelan program „Dijaspora 2023“, koji je prvi put pokrenut.

Izvojeno je 2,2 miliona evra da bi se ojačala saradnja između naučnika u Srbiji i dijaspori, radi razvijanja projekata na globalnom nivou.

Predstavnik Centra za promociju nauke, Milan Jenić, rekao je da je za razliku od Fonda za inovacionu delatnost koji povezuje nauku i privredu i Fonda za nauku koji se bavi podrškom u oblasti nauke, Centar za promociju nauke usmeren je na opštu publiku, na opštu populaciju i na komunikaciju između nauke i običnog sveta, odnosno građana.

Jenić je objasnio da je cilj pomenutog Centra da promoviše i popularizuje nauku, da nauka uđe u život do te mere da postane deo svakodnevice, da razvija naučnu kulturu kod ljudi i da još kao mali prihvatamo kritičko mišljenje u vezi sa društvenim pitanjima, odnosno društvenim naukama, a da u slučaju prirodnih nauka i tehnologija razvijamo metodološki pristup.

On je rekao da se Centar za promociju nauke delom bavi izdavaštvom i medijskom produkcijom, istakavši da je značajan proizvod sektora za izdavaštvo veoma kvalitetan časopis „Elementi“, koji izlazi 4 puta godišnje i ima 35 brojeva do sada i jedno posebno izdanje na engleskom jeziku, a osim korisnih informacija sadrži i veoma lepe ilustracije, najpoznatijih i najkvalitetnijih ilustratora iz Srbije i šireg okruženja.

Časopis takođe ima veliku mrežu saradnika koji pišu tekstove, među kojima su i zaposleni u Centru za promociju nauke.

Postoji još nekoliko izdanja na nivou godine, a trenutno aktuelno izdanje je knjiga „Kako vaš mozak radi“, u kojoj je prikazano kako svako još u osnovnoj školi može da se bavi naučnim radom u malom, eksperimentima i da već u tom uzrastu stekne istraživački duh.

Jenić je pozvao okupljene da kada dođe vreme Sajma knjiga u Beogradu posete štand Centra za promociju nauke i potraže neka o izdanja, istakavši da su ona dostupna i na sajtu, na adresi www.cpn.edu.rs, osim najnovijeg broja časopisa koji nije dostupan u digitalnom obliku već u snabdevenijim knjižarama i kioscima.

Pri Centru za promociju nauke radi i Sektor za programske delatnosti, koji se bavi organizacijom različitih vrsta događaja, od izložbi do panela i radionica, a među najpoznatijim je manifestacija „Maj mesec matematike“ i izložba „m3“, koja obrađuje aktuelne teme, kao što su gejming i veštačka inteligencije, čemu su bile posvećene prethodne dve izložbe.

Cilj Centra za promociju nauke je da se nauka decentralizuje, što je moguće više.

Postoji čitava mreža naučnih klubova i mejkers labova.

Osim Naučnog kluba u Beogradu, koji nudi različite programe, naučni klubovi postoje u još 13 mesta širom Srbije, a najbliži Malom Zvorniku su oni u Loznici i Šapcu.

Trenutno je aktuelan godišnji Javni poziv za promociju i popularizaciju nauke, koji traje do 20. marta i Jenić je ovom prilikom pozvao zainteresovane da se prijave na konkurs, navodeći da se mogu prijaviti kao pojedinci koji imaju naučni rad koji žele da promovišu ili kao pravno lice, s tim što je za ispunjenje uslova potrebno da pojedinci naprave saradnju sa dva naučna kluba, dok u slučaju pravnih lica to nije potrebno, odnosno nije uslov.

Od 2011. godine do sada podržano je oko 700 projekata, za šta je izdvojeno oko 150.000 dinara, za promociju naučnih radova i naučne pismenosti.

Jenić je istakao da Centar za promociju nauke ima i program „Mejkers labovi“, namenjen srednjim školama, za opremanje učionice neophodnom opremom za vannastavne aktivnosti u oblasti nauke, što, kako je rekao, može biti posebno značajno za male sredine kao što je Mali Zvornik da obezbede sredstva i mogućnosti za neke dodatne aktivnosti za učenike.

On je kao jedan od značajnih programa Centra za promociju nauke naveo program za naučnike namenjen široj populaciji.

 U pitanju je Javni poziv za građanska naučna istraživanja, koji će ponovo biti aktuelan iduće godine, a ideja je da Naučno – istraživačka organizacija vodi projekat u koji će uključiti nevladine organizacije, ustanove, preduzeća, predstavnike lokalnih samouprava ili građane, gde bi naučni laici učestvovali u istraživanju ili diseminaciji naučnih rezultata.

U okviru izložbe primera dobre prakse iz oblasti nauke i inovacija predstavilo se više učesnika, među kojima mladi inovatori, učenici Srednje škole iz Malog Zvornika, sa inovacijom „Reciklomat“ i inovativnom prezentacijom lokalne turističke ponude, studenti Tehnološkog fakulteta iz Zvornika (BiH – RS), kao i vlasnici nekoliko uspešno realizovanih startap programa.

Lazar Jovanović, iz Malog Zvornika, vlasnik firme „Smart Watering Solutions“, koji je osmislio sistem za automatizaciju navodnjavanja i čija je ideja uz podršku opštine i ostalih državnih institucija i fondova uspešno prešla put od ideje do realizacije rekao je da nakon 5 godina od početka razvoja ovog proizvoda oko 120 domaćih firmi koristi proizvod ove kompanije, među kojima i 5 najvećih proizvođača hrane u Srbiji, a od prošle godine raste i izvoz u inostranstvo, posebno u zemlje u okruženju.

Helena Radić, student 4. godine Tehnološkog fakulteta, iz Zvornika, predstavila je inovaciju „Zaštitna kabanica sa karbonizovanim jezgrom“ koju je razvila uz podršku svojih profesora, a koja štiti osobu koja je nosi od svih kontaminata iz okoline.

Među učesnicima bio je i programer Arsen Šekularac, koji je promovisao inovativni računarski softver za bankarstvo za efikasnije kreditiranje, diplomirani geograf, Miodrag Macura, koji je predstavio kreativna rešenja u turizmu, kao i tim inženjera sa inovacijom u oblasti izgradnje malih hidroelektrana.

 S ciljem da se celokupna javnost motiviše i pripremi za buduće istraživačke i preduzetničke poduhvate, promocija mogućnosti u nauci i inovacijama, u okviru državnog projekta „Srbija zemlja nauke, zemlja inovacija“, biće nastavljena tokom 2024. godine u gradovima širom Srbije, svake druge nedelje, a sledeći grad u kojem će biti održan Dan nauke i inovacija je Kragujevac, dok je završnica predviđena u Beogradu.

Foto: Mali Zvornik Info

„Lotel Media Group“ Loznica/LJ.Ristanović