Помоћник председника општине Мали Зворник Жељко Миличић присуствовао је у среду, 27. маја, у Лозници представљању наставка пројекта увођења широкопојасног интернета у руралним срединама Србије, у оквиру друге фазе државног програма изградње оптичке инфраструктуре.

Миличић је подсетио да је на територији општине Мали Зворник у априлу ове године започела изградња широкопојасне комуникационе инфраструктуре, истичући да ће реализација пројекта значајно допринети унапређењу дигиталне повезаности и квалитета живота грађана у руралним срединама.

„Пројекат увођења брзог интернета финансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије, а обухвата насеља Радаљ, Брасина и Велика Река. Постављање оптичке мреже предвиђено је у укупној дужини од 15 километара, док је завршетак радова планиран у року од шест месеци“, рекао је Миличић.

Он је додао да ће у оквиру пројекта у Малом Зворнику бити омогућено повезивање три основне школе, као и приступ интернету брзине од најмање 100 Mbps, што ће створити боље услове за образовање, рад и свакодневну комуникацију грађана.

Укупна вредност инвестиције, која ће значајно допринети дигиталном развоју локалне заједнице, износи око 450.000 евра.

Пројекат се реализује уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Western Balkans Investment Framework (WBIF), у оквиру ширег плана изградње више хиљада километара оптичке мреже широм Србије, са циљем да брзи интернет постане доступан и у руралним подручјима.

На скупу у Лозници министар информисања и телекомуникација проф. др Борис Братина поручио је да је циљ да до 2027. године читава територија Србије буде покривена брзим оптичким интернетом.

„Три операторске компаније постављају инфраструктуру и вршиће се сва потребна мерења како би грађани имали квалитетан интернет. Важно је и то што су се ‘Телеком’, ‘А1’ и ‘Yettel’ обавезали да додатно покрију и подручја која евентуално остану ван главних траса, о сопственом трошку“, рекао је Братина.

Он је оценио да Србија данас спада међу земље које су оствариле значајан напредак у области дигиталне инфраструктуре.

„Србија није дигитална пустош, како неки воле да кажу. Напротив, налазимо се у групи земаља које су обезбедиле брз интернет и развијене дигиталне услуге. Са дата центрима и развојем инфраструктуре, Србија је у европском врху“, истакао је министар.

Братина је посебно нагласио значај едукације грађана за коришћење дигиталних услуга.

„Обуке морају да стигну до сваког домаћинства. Циљ је да бар један члан породице буде довољно дигитално писмен да користи електронске услуге, од еУправе до онлајн образовања. То је данас питање квалитета живота и могућности за даље образовање и рад“, поручио је Братина.

Према представљеним подацима, на територији Лознице радови се изводе у четири насеља — Грнчари, Шурице, Коренита и Тршић — где је планирана изградња 19 километара оптичке мреже, од чега је до сада реализовано скоро осам километара.

Пројекат ће обухватити око 1.300 домаћинстава и две школе, док вредност инвестиције на подручју Лознице износи близу 700.000 евра.

Градоначелница Лознице Драгана Лукић, истакла је да је за Град велика част што је препознат као пример добре праксе у реализацији овог пројекта.

„Част нам је што смо домаћини овог регионалног скупа који је посвећен презентацији пројекта увођења широкопојасног интернета у руралним срединама на територији Републике Србије и изузетно нас радује чињеница да смо препознати као пример добре праксе и као локална самоуправа где је имплементација овог пројекта дала добре резултате“, рекла је Лукић.

Она је подсетила да је у првој фази пројекат реализован у 11 месних заједница на територији Лознице, иако је првобитно било планирано 13.

„У Горњим и Доњим Недељицама радови нису реализовани, док је током друге фазе пројекат спроведен у још четири месне заједнице“, навела је градоначелница.

Према њеним речима, значај пројекта далеко превазилази саму техничку инфраструктуру.

„Можда увођење широкопојасног интернета није видљиво голим оком као неки инфраструктурни објекат, али ће на дуже стазе итекако значити. Пре свега, добијамо сигуран и брз интернет у сеоским школама и руралним срединама. То ће омогућити опстанак људи на селу, али и повратак људи на село“, нагласила је Лукић.

Она је додала да брз интернет отвара простор за развој малих и средњих предузећа, али и сеоског туризма.