Мали Зворник, 17.10.2018. године
Позориште Славија из Београда у петак 19.10.2018. године изводи представу „Коштана“ на сцени дома културе у Малом Зворнику. Гостовање позоришне трупе омогућила Библиотека „17. септембар“. Почетак представе је у 19:30 часова. За све гледаоце улаз је бесплатан.
О представи „КОШТАНА“ према истоименој драми Боре Станковића
Редитељ: Велимир Митровић
Адаптација: Бошко Пулетић
Сценограф: Борис Максимовић
Костимограф:Даница Ракочевић
Кореограф: Милан Босиљчић
Додатну музику и ефекте компоновао Бранислав Пиповић
У представи играју: Весна Паштровић, Бошко Пулетић, Лепомир Ивковић, Жарко Степанов
О адаптацији:
Знам да је пуно пута управо тако постављен, али нисам никада поверовао да је Коштана комад са певањем и пуцањем.
Покушао сам први пут да значајније у представу уклопим оно што је Бора рекао у наслову и карактеризацији лика, да је Коштана циганка ИГРАЧИЦА и певачица. Све песме које Коштана пева су записане и оне су изразито лирске, али међу њима нема ни једне која оправдава хаос и помаму за њом о којој говори Арса у комаду.
Шта је Коштана играла није тачно записано (сем сигурно чочек) а ја сам поверовао да је пре свега еротичност њене игре, разлог толике њене популарности. Тадашње Врање било је граница две државе и тромеђа три народа Турског, Албанског и Српског. Зато су у музичкој подлози заступљена сва три етно мелоса.
Коштани се нуди повлашћен и ситуиран живот у најбогатијој кући у граду, али у суштини -златни кавез. Између Хаџи Томине куће-златног кавеза …и черге, Коштана бира чергу, јер тиме бира ….Слободу. И на крају, нисам никада поверовао да је Коштана мелодрама са депресивним крајем. Мислим да је то прича о избору. Коштана није само удата на силу -она има избор. Заљубљен је и воли је много, син највећег газде у тадашњем Врању. И зове је да побегну заједно. Шта би се даље десило да је било тако. Хаџи Тома би се љутио али би попустио поготову кад би се појавило…….унуче. Пошто се у тексту каже да су се побили са Арнаутима и довели је из Турске у играчким нумерама има турског и арапског мелоса и покрета.
И зато је за мене одувек прича о Коштани била прича,……….. о људској потреби за ….слободом.
Бошко Пулетић
Жал за младост није жал за оним, што је било лепо и велико, па неповратно прошло.то није јаук сагореле и потрошене страсти, то је много више-жаљење за оним што није било, што се није имало, ни остварило.
У Борином Врању се никада не спава, него се љуби и плаче, дан и ноћ. И једна мисао лута, у сред Врањанске ноћи обасјане месечином.. да је све у свему: само када се иде до краја!
Живот постоји само док постоји љубав!
А сву своју уметност Бора Станковић је посветио, неутољеној жудњи за љубављу и слободом.
Надахнут тим идеалима он је наш савременик, а то ће остати и будућим нараштајима!Милисав Миленковић
