29.11.2016 godine
Резултати тестирања методе за брзу процену функционалног стања лотичког система, односно водотокова слива реке Дрине, спроведене у општинама Мали Зворник и Љубовија у оквиру пројекта „Корак до доброг еколошког статуса вода – Наш капитал – наша одговорност“, показали су незаобилазан антропогени утицај на еколошки статус река и приобаља.
Процена еколошког статуса водотокова вршена је у протекла три месеца на пилот локацијама на рекама Радаљ, Велика Река, Грачаничка река и Љубовиђа, према методолошком приступу за брзу процену Функционалног стања лотичког система (Proper Functioning Condition for Lotic System – PFC), која је развијена у Америци, од стране тела које је надлежно за управљање јавним земљиштем, коме припадају и рипаријална подручја лотичких и лентичких система) – Америчке агенције за управљање земљиштем (BML), у сарадњи са Службом за рибарство и дивљи свет (FWS) и Центром за конзервацију природних ресурса (NRCS).
Реализацију пројектних активности омогућило је Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, уз подршку општина Мали Зворник и Љубовија.
Рад на терену, по PFC методологији, подразумевао је брзу, визуелну оцену затеченог стања водотока и рипаријалног подручја, путем упитника, засновану на одговорима на три групе питања дефинисана у упитнику, везано за хидролошке атрибуте и процесе, вегетацију и геоморфолошке атрибуте и процесе.
Добијене просечне оцене показале су да су сви анализирани водотокови у функционалном стању, који је у ризику, што значи да лотички систем функционише, али недовољно заступљена вегетација, структура земљишта или карактеристике рељефа не могу да одрже стабилност тока и приобаља односно утичу на сам еколошки статус водотока.
Деградацији рипаријалних области, које имају важну улогу у очивању доброг статуса водотока, као и деградацији самог водног ресурса, веома доприноси непостојање система управљања управљања отпадним водама, а уз то и крчење природне вегетације у приобаљу река, промена токова корита река и потока, а након циклона Тамара, и хидтротехничким радови на продубљивању и ширењу речних корита, који су били нужни.
Процену стања на терену вршио је стручни тим састављен од експерата у области геологије, хидрологије и заштите животне средине, међу којима су били и студенти завршних година и мастер студенти факултета у области заштите животне средине.
У циљу промовисања једноставнијег и врло ефикасног приступа за оцену стања водотока, нарочито водотокова над којима надлежност има јединица локалне самопураве, и који може бити примењен на водотокове слива Реке Дрине у Србији и Босни и Херцеговини, у оквиру пројекта израђене су стручне публикације појединачно за обе општине на чијим територијама је реализован пројекат.
У публикацијама је дат сажет приказ примењене методологије и значаја и улоге рипаријалних подручја, као и формирања базе података у ГИС-у, која је неопходан предуслов за даље кораке и праћење стања, како на посматраним токовима, тако и за идентификацију осталих токова на територијама ових општина.
Пилот акција примене PFC методе показала је да је она применљива за водотоке слива реке Дрине и да би у циљу напретка имплементације Оквирне директиве о водама требало наставити у правцу идентификације статуса водотокова слива реке Дрине, оваквом или сличном методом, како би се на нивоу речног слива добила јаснија слика о притисцима, потребним мереама и потребним додатним истраживањима.
Удружење „Еко Дрина“ Мали Зворник
Омладинско еколошко удружење „Наша Љубовија“
