11.09.2017. godine

Realizovan projekat Udruženja žena ,,Nezaborav“ iz Malog Zvornika pod nazivom ,,Stazama lekovitog bilja“. Saradnici na projektu su portal Mali Zvornik Info, Osnovna škola ,,Miloš Gajić“ Amajić, PSSS ,,Poljosavet“ Loznica i Udruženje građana „Flora“ za sakupljanje i uzgajanje lekovitog bilja, Klupci. 

Pored meštana Amajića, Culina i Donje Trešnjice, koji su pozvani na prezentacije o mogućnostima uzgoja lekovitog, začinskog, aromatičnog bilja i alternativnih žitarica, gosti projekta, u subotu, 9. septembra, bili su: predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić, predstavnice Udruženje žena „Kalina“ iz Klubaca, prigradskog lozničkog naselja i predstavnice Udruženja žena ,,Vila“ iz Ljubovije. Svoja iskustva, motivisani nakon promocije inicijalnog projekta, gosti će preneti sugrađanima koji su zainteresovani da se posvete gajenju lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. 

Srbija je prekrivena lekovitim biljem. Ima ga bukvalno svuda. Međutim, kako nema organizovane berbe, to sve propada. U proleće nikne, poraste, na jesen nestane pa je zaista pravo vreme da se to promeni i da od toga i građani imaju i posla i zaradu. Projekat ,,Stazama lekovitog bilja“ organizovan je sa ciljem da okupi što veći broj ljudi u opštini Mali Zvornik i Podrinju, zainteresovanih da se bave sakupljanjem samoniklog bilja iz prirode i za proizvodnju lekovitog bilja. Tu mogu da se iskoriste već postojeći prirodni resursi. 

Kako bi se sprovela početna edukacija stanovništva u seoskoj sredini o značaju, prepoznavanju, sakupljanju i uzgoju lekovitog bilja i prenela iskustva u oblasti organskog gajenja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja i gajenja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u zaštićenom prostoru, angažovani su stručni saradnici iz Poljoprivredne savetodavne i stručnje službe (PSSS) „Poljosavet“ d.o.o. Loznica, čiji su savetodavci za ratarstvo i agroekonomiju Milica Popadić i Dragan Krstić, uz podršku članova Udruženja građana za lekovito i aromatično bilje „Flora“ Podrinje: Milenka Jokanovića, predsednika Skupštine Branimira Đukanovića, predsednika Upravnog odbora i Rada Andrića, člana Upravnog odbora. 

Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo PSSS „Poljosavet“, održala je kvalitetnu, ilustrovanu i dokumentovanu prezentaciju o vrstama alternativnih žitarica, lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, konstatujući da su nana, neven, matičnjak i beli slez biljke koje najbolje uspevaju u ovom delu Srbije. U prošlosti, Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ otkupljivao je velike količine ovih biljaka u Podrinju. Popadić je istakla da se, zbog primene u alternativnoj medicini, povećava interesovanje za biljke bogate polisaharidom inulinom, poput cikorije (vodopije) i krtole čičoke (sunčanog korena). Preporučuju se dijabetičarima jer snižavaju nivo šećera u krvi. Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke sadrže inulin, a on je i osnovni sadržaj korena cikorije. Nalazi se i u korenu i listu celera, čičku i maslačku. 

Milenko Jokanović, preneo je svoja iskustva sa sakupljanjem imele. Jokanović je istakao da, uz puno napora i veštine, koja je svojstvena mlađim ljudima, koristi dragoceno iskustvo da sakupljanjem imele iz krošnje drveta za sedam dana zaradi novac u iznosu svoje penzije.

Imela je mali okrugli zimzeleni grm, koji kao poluparazit raste na drveću. Iz drveta-domaćina upija vodu i minerale koje drvo crpi iz zemlje. Pomoću sitnih korena širi se po listopadnom drveću, jelama, borovima i voćkama, a više joj pogoduje rast na mladim granama, u gornjem delu krošnje. Od davnina je lekovita biljka. 

U medicini se koristi za snižavanje krvnog pritiska, protiv zakrčenja krvnih sudova, vrtoglavice i grčeva. Plod imele je otrovan, koriste se listovi i tanke drške i to u periodu od oktobra do decembra i od marta do aprila, jer u drugim mesecima nema lekovita svojstva. Prema rečima prisutnih, na teritoriji opštine Mali Zvornik ima je u obilju na području Sakara. 

Branimir Đukanović naveo je pokušaj uspostavljanja dugoročne saradnje Udruženja građana za lekovito i aromatično bilje „Flora“ Podrinje sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju, ali je u ovom trenutku teško predvideti najpovoljniji ishod. Predlog investitora da se najpre poseju kulture, da bi neophodna oprema bila donirana teško da može biti podržan. ,,Preduslov koji je prihvatljiv za naše sunarodnike je da donator, nakon edukacije poljoprivrednika uključenih u projekat, obezbedi prvenstveno sadni materijal, đubrivo, sušare, otkupne stanice i siguran plasman proizvoda na tržište. Švajcarci verovatno nisu bili u stanju da u potpunosti razumeju prohujali period i nepoverenje naših poljoprivrednika koji, bez sušara i otkupa, više nisu spremni da rizikuju i ugroze svoju egzistenciju. Drugi primer je australijski investitor, odlučan i spreman da izveze lekovito bilje na tržište dalekog kontinenta, ako se adekvatno organizujemo“, zaključio je svoje izlaganje Đukanović. 

Rade Andrić uočava da je pčelarstvo, uprkos teškoćama koje samo pčelari razumeju, u ovom trenutku sa razlogom favorizovano zbog produkcije i kvaliteta proizvoda. UG ,,Flora“ je bilo spremno da se suoči sa mnogo većim izazovom, kakav je ambrozija. Raste kao korov na napuštenim zemljištima, uz obale reka i potoka, kraj železničkih pruga, uz vrtove i livade, na zelenim gradskim površinama. Prilagodljiva je i raste uz sve useve: kukuruz, soju, suncokret, duvan, krompir, šećernu repu, u povrtnjacima i vinogradima. Svaka biljka oslobađa sto miliona zrnaca polena godišnje, koje vetar može odneti do 300 kilometara. Pomešana sa prašinom na gumama vozila se raznosi i seje u nove krajeve. Ovaj korov za samo godinu dana raširi se od 6 do 20 kilometara u prečniku. U ovom trenutku ambrozija ugrožava i do 60 odsto naše populacije. ,,Naš plan je bio da eliminišemo korov kao faktor rizika po ljudsko zdravlje i od ambrozije ostvarimo profit. Sirovinu imamo u gotovo neograničenim količinama, jer do sada nije bila eksploatisana, a nerealno je očekivati da investitor zahteva da formiramo plantaže ambrozije.“

Značajan doprinos u objašnjavanju lekovitog delovanja ambrozije dala su i istraživanja antibakterijskog i fungicidnog (protiv gljivica) delovanja vodenom parom destilovanog eteričnog ulja osušene ambrozije u cvetanju. Pokazalo se da ova tečnost žućkastozelene boje i blagog mirisa ubija brojne mikroorganizme. 

Naš sugrađanin Dragan Lazić mišljenja je da se u ovom kraju mnogo teže odlučiti na uzgoj alternativnih žitarica, u okolnostima kada poljoprivrednici namaju kvalitetnu opremu za uobičajene kulture. Prisutni meštani konstatovali su da je i putna infrastruktura ograničavajući faktor, te da je neophodno ulagati u kvalitetnije lokalne puteve, asfaltiranjem i nasipanjem. 

Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić izrazio je zadovoljstvo organizacijom ovog predivnog skupa u Amajiću. ,,Opština Mali Zvornik za podsticaj poljoprivrede u 2017. godini opredelila je 15 miliona dinara Od tih sredstava, 9.600.000 dinara opredeljeno je za fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava, nabavku stoke, zasnivanje voćnih zasada, sistema za zalivanje, kupovinu plastenika, poljoprivrednih mašina i opreme za pčelarstvo. Povećanjem ulaganja, sa pređašnjih 11 miliona, stvara se prostor da desetak udruženja sačini ozbiljne projekte, koje je moguće podržati na lokalnom nivou i u Regionalnoj razvojnoj agenciji Podrinja, Podgorine i Rađevine. Planirali smo i pomoć za nabavku sušare u iznosu do 700.000 dinara, gde su bespovratna sredstva i do 70 odsto.

Činjenica je i da su nam na bezbroj lokacija zakorovljene lekovite biljke. Razumem da je narod nepoverljiv i da bez specijalizovane nove ili odgovarajuće opreme neće formirati plantaže lekovitog bilja.“

U osvrtu na inicijative za formiranje zemljoradničkih zadruga, Jevtić ističe da je za lokalnu samoupravu sada mnogo jednostavnije, uz posredovanje i logistiku stručnih službi, pomoći svaku inicijativu za udruživanje 10 zadrugara, a da je nerealno očekivati da se formiraju velike zadruge po uzoru na one iz prošlog veka.

Opština Mali Zvornik sufinansira i kredite namenjene za poljoprivredu, kroz plaćanje efektivne kamate, zahvaljujući čemu su takvi krediti praktično beskamatni za korisnike. Za ovu namenu u budžetu opštine planirano je ukupno 2 miliona dinara. Predviđeno je i finansiranje osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, uz povraćaj 70 posto sredstava po osiguranju. 

Dr Borka Kokanović, specijalista higijene i šef Odseka za sanitarni nadzor Šabac, podržala je inicijalni projekat ,,Stazama lekovitog bilja“. ,,Biljke istaknute tokom prezentacije i predavanja su tokom istorije služile kao lek u mnogo većem obimu. Ako se opredelimo za sakupljanje, samoniklo lekovito bilje nam može poboljšati standard, uslove i kvalitet života. Lično, čajeve ne kupujem, a od zaraznih bolesti, pored primene mera i postupaka prevencije, štitimo se i tradicionalnim načinima koji su nam poznati i dostupni, ne suprotstavljajući se medicini i podržavajući misao slavnog grčkog lekara Hipokrata (Hrana treba da bude lek, a lek – hrana). U Ministarstvu zdravlja sam u poslovima nadzora i zaštite ljudskog zdravlja. Organizacija pčelinjaka mi je fascinantan uzor kako jedno društvo može funkcionisati besprekorno. Danas nam stres značajno smanjuje otpornost organizma. Kako nam ni bliska prošlost nije bila naklonjena, svako od nas mora doprineti da mu život bude osmišljen, sadržajan. Jedan od preduslova je da budemo ispunjeni, okruženi toplinom, u prijateljskoj atmosferi, kakva je i na ovom skupu.“ 

Dragica Vučetić, predsednica Udruženja žena ,,Nezaborav“ iz Malog Zvornika, preplavljena emocijama, zadovoljstvom zbog činjenice da je ovaj skup kvalitetom nadmašio sva njena očekivanja i neizmernom tugom, jer je ideju za pripremu i realizaciju projekta dobila ugledavši Pelagićevo delo „Lekovito bilje i narodni čajevi“, koju je njena nedavno počivša majka godinama koristila, marljivo sakupljajući samoniklo lekovito bilja. Negovala je tradiciju darovitih vidara i travara, u prošlosti jedinih spremnih i sposobnih da u najudaljenijem zaseoku, u svako doba, pruži bolesniku utehu i lek.

,,Projekat ,,Stazama lekovitog bilja“ je spoj tradicionalnog i savremenog. Prenosimo iskustva naših majki i baka koje su sakupljale lekovito bilje celog života, uvek od pomoži bližnjem i mladih obrazovanih kadrova iz te oblasti. Moje prijateljice iz udruženja su mi pružile maksimalnu podršku, u ulozi domaćina ovog okupljanja, o čemu svedoče zdrav duh kolektiva, timski rad, njihovo umeće u pripremi hrane i zapažena gostoprimljivost. Sa nama su srodna udruženja iz okruženja, čije su članice svojim prisustvom, iskustvom i znanjem doprinele kvalitetnijoj realizaciji projekta. Grozdana Đukanović predvodi Udruženje žena „Kalina“ iz Klubaca, prigradskog lozničkog naselja, a predstavnice Udruženje žena ,,Vila“ iz Ljubovije, ovom prilikom, bile su Radmila Trijić i Gordana Sević. Gordanu ističem kao primer preduzimljivosti, jer je njena porodica dokazala da je moguće unaprediti pčelarstvo do nivoa kvaliteta neophodnog za uspešan izvoz proizvode od meda u inostranstvo. I doktorka Borka Kokanović, prepoznala je značaj naših napora i podržala je svojim izlaganjem projekat ,,Stazama lekovitog bilja“. Ukazali smo na ekonomsku dobit i bezbrojne mogućnosti domaćih lekovitih sredstava i blagotvornog dejstva lekovitog bilja, povrća i voća. Ako deo današnjeg izlaganja zaživi i materijalizuje se, ispunjen je važan cilj da osnažimo žene, njihove porodice i zaustavimo migracije iz našeg zavičaja.“ 

Dragica Vučetić zahvalila se i Radmili Božić, direktorici Osnovne škole ,,Miloš Gajić“ u Amajiću, na svesrdnoj pomoći i razumevanju. ,,Rada je sa koleginicama prisustvovala prezentaciji, ustupivši sav raspoloživi prostor i učionice škole za realizaciju projekta u idealnom ambijentu.“

Foto galerija: Mali Zvornik Info
Novinar – saradnik projekta Stazama lekovitog bilja: Dalibor Krstić

{gallery}/2017/2017-09-10_lekovito_bilje/{/gallery}