Седница Савета Мачванског управног округа на тему предстојеће реализације пројекта „Чиста Србија, изградња канализационе мреже у Србији“ одржана је у Малом Зворнику у петак, 12. марта, у проширеном саставу, у присуству око 30 представника општина и градова Мачванско – колубарског округа, запослених у органима локалних самоуправа и јавних предузећа, непосредно ангажованих на поменутом пројекту.

О пројекту је говорио Драган Јеремић, саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који је седници присуствовао са сарадницима.

Међу учесницима седнице био је и Александар Војводић, представник Компаније CRBC, укључене у пројекат.

На почетку седнице, председник општине Мали Зворник, Зоран Јевтић, поздравио је присутне учеснике седнице, пожелео успех у раду и пријатан боравак у Малом Зворнику.

Он је навео да је тема изградње канализационе мреже у Србији од изузетног значаја за читав Мачвански управни округ, али и за државу у целини.

Реализацијом се постиже очување реке Дрине од загађења отпадним водама, јер се изградњом канализационе мреже и постројења за пречишћавање отпадних вода спречава њихово отицање у реку Дрину у свим локалним самоуправма које се налазе у њеном приобаљу.

Начелник Мачванског управног округа, Владан Красавац, захвалио је општини Мали Зворник и председнику Зорану Јевтићу на указаном гостопримству и спремности да буде домаћин седнице чија је тема од великог значаја не само за Мачвански управни округ већ и државу Србију.

Реализацијом пројекта који је започело ресорно министарство уз помоћ Владе Републике Србије у великој мери биће побољшан квалитет живота свих грађана, али и очувана и унапређена човекова животна и радна средина.

Тема је у тесној повезаности са обавезом Владе Републике Србије прописаном поглављем 27 које је посвећено екологији.

Из тог разлога планирано је улагање у ову област.

О детаљима пројекта „Чиста Србија, изградња канализационе мреже у Србији“, присутне је известито саветник, др Драган Јеремић, наводећи да је циљ да до 2025. године буде решен проблем отпадних вода у Србији.

Према његовим речима, у овај капитални пројекат укључено је 65 градова и општина на територији Републике Србије.

Реализацијом подухвата биће добијено 5.000 километара канализационе мреже.

Комерцијални уговор са кинеском грађевинском корпорацијом CRBC вредан је 3,2 милијарде евра. Обухвата пројектовање и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, канализациону мрежу и пумпне станице.

Потписивањем уговора створени су услови да велики број градова и општина у Србији реши вишедеценијски проблем пречишћавања отпадних вода, али и проблем одлагања и третмана чврстог комуналног отпада.

Када је у питању Мачвански управни округ и локалне самоуправе на овом подручју, он је рекао да је неопходно да до краја текуће 2021. године општине заврше планску документацију, како би у наредној години могли да почну радови на реализацији пројекта.

Општина Крупањ је највише напредовала на овом послу, па се у септембру или октобру месецу ове године очекује потписивање уговора са Регионалним центром за Мачвански управни округ, који се налази у Ваљеву, а урађена је комплетна документација за два постројења за пречишћавање отпадних вода.

Он је апеловао на општине Љубовија и Мали Зворник да у што скорије време реше проблем око локацијских услова за постројења за пречишћавање отпадних вода.

У Љубовији је планирана канализациона мрежа у дужини од 84 километра, а Мали Зворник је локална самоуправа са највећим бројем постројења за пречишћавање отпадних вода, чак 11 постројења.

Представник Компаније CRBC, Александар Војводић, навео је податке о компанији из Кине и пословима које ова велика кинеска фирма већ обавља у Републици Србији.

Он је навео да је потребно да локалне самоуправе са подручја Мачванског управног округа у најкраћем временском периоду припреме валидну документацију неопходну за учешће у пројекту „Чиста Србија, изградња канализационе мреже у Србији“.

Реализацијом пројекта трајно ће бити решен проблем отпадних вода у Мачванском округу, али и у свим другим срединама чије локалне самоуправе учествују у овом значајном подухвату.

Љиљана Ристановић