Редовно 19. заседање Скупштине општине Мали Зворник одржано је у понедељак, 31. октобра.

Седницом је председавао председник Скупштине општине, Радован Тадић.

На дневном реду седнице овог пута било је 15 тачака.

Извештај о извршењу буџета општине Мали Зворник за период од 01. јануара до 30. септембра 2022. године усвојен је након образложења од стране руководиоца Одељења за рачуноводство и финансије Општинске управе Мали Зворник, Милана Јевтића, који је, између осталог, навео да су укупни приходи и примања буџета за период јануар – септембар 2022. године и пренета средства из претходне године извршени у износу 570.557.486,34 динара и чине га извршени текући приходи и примања у износу 438.005.586,34 динара и неутрошена буџетска средства из ранијих година у износу од 132.552.000,00 динара.

Према његовим речима, проценат извршења текућих прихода и примања буџета општине у првих 6 месеци је 62,58 посто, односно 68,54 посто, ако се посматрају укупни приходи са суфицитом.

Расходи и издаци буџета општине у извештајном периоду износе 493.989.650,71 или 59,34 посто у односу на укупно планиране расходе, а извршавани су углавном текући расходи и један број инвестиција.

На седници је размотрен и усвојен и нацрт Одлуке о четвртим изменама и допунама одлуке о буџету општине Мали Зворник за 2022. годину.

Приходи и примања буџета општине Мали Зворник за текућу годину и пренета неутрошена средства из предходних година Одлуком о ребалансу планирани су у износу од 788.478.088 динара и смањени су за 43.990.000 динарa у односу на предходни план.

На основу података о оствареним приходима и примањима за период од јануара до августа текуће године извршене су одређене корекције прихода.

Порез на имовину планиран је у износу од 44.580.000 динара.

У односу на претходни план приходи по овом основу увећани су за 3.230.000 динара.

У оквиру ове групе прихода увећани су и порези на пренос апсолутних права на непокретности и порези на пренос апсолутних права на употребљена возила јер је остварење у посматраном периоду веће у односу на претходни план.

За донације и помоћи од међународних организација планирана су средства у износу од 797.661 динара, што је за 400.000,00 динара више у односу на претходни план, а основ за повећање је уговор потписан са организацијом „Helvetasˮ за финансирање два пописивача.

На основу текућих наменских трансфера од Републике Србије, трансфера од РИК-а и Уговора о текућем наменском трансферу потписаним са Министарством за бригу о селу у износу од 7.000.000 динара, Уговора од текућем наменском трансферу потписаним са Кабинетом министра без портфеља, задуженог за иновације и технолошки развој, у износу 2.990.000 динара и Уговора потписаног са Националом службом за запошљавање, филијала Лозница, очекује се да ће планирани трансфери од других нивоа власти бити остварени у планираном износу.

На основу новог плана прихода и примања буџета за 2022. годину, планирани су и расходи и издаци буџета.

У оквиру расхода, између осталог, накнадом за социјалну заштиту из буџета, за суфинансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова укупно је планирано 15.300.000 динара.

Средства за пројекат уређења плаже у Сакару умањена су за 12.950.000 динара и планирана у износу од 50.000 динара, будући да је реализација овог пројекта планирана у идућој години.

Набавка амфибије за уређење обале реке Дрине и Зворничког језера, вредне око 19.000.000 динара, такође је одложена за следећу годину.

Предложени ребаланс буџета детаљно је на седници образложио председник општине Мали Зворник, Зоран Јевтић.

Он је и овог пута истакао да буџет општине не би могао бити планиран и реализован у предвиђеном обиму да не постоји добра конекција локалних органа власти са републичким органима који омогућавају реализацију већине пројеката у општини.

Председник општине рекао је, између осталог, да је одлуком Скупштине општине Мали Зворник родитељски додатак у 2022. години повећан на 100.000 динара за свако новорођене дете и да родитељи за сваку бебу добијају поклон пакет од општине са основним стварима неопходним по рођењу детета, да су средства у буџету за те намене увећана за 2.000.000 динара, што је, према његовим речима, наишло на добар пријем код грађана, те да је након увођења ових и других мера популационе политике приметан благи пораст броја новорођене деце у општини.

Говорећи о планираним улагањима, Јевтић је, између осталог, навео да ће општина издвојити око 3.000.000 динара за наставак реконструкције и опремања Подземног града Карађорђевића и уређење цркве у оквиру објекта, те да је за ове намене од Министарства туризма Републике Србије у текућој години добијено око 6.200.000 динара.

Он је навео и то да је општина издвојила нових 20.000.000 динара за наставак радова на археолошком локалитету Орловине, за нова ископавања, конзервацију постојећих налаза, уређење прилаза локалитету и припрему неопходне пројектно – техничке документације, додајући да све активности везане за наведени локалитет обавља у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ваљева, те да ће део средстава за предстојеће радове на уређењу пешачке стазе, видиковаца и Инфо центра покушати да обезбеди преко програма ЕУ ПРО ПЛУС, који подржава пројекте у области изградње пословне инфраструктуре.

Према речима председника општине, у области рада на унапређењу локалне туристичке понуде у плану је и интензивирање активности за оживљавање Радаљске бање, које подразумевају проналажење инвеститора за изградњу смештајних капацитета за госте и креирање одговарајући садржаја привлачних за посетиоце.

Јевтић се у свом излагању поводом ребаланса буџета дотакао и теме водоснабдевања и функционисања ЈКП „Дрина“, наводећи да још увек није у потпуности задовољан радом овог предузећа, иако је у последњих неколико месеци много тога промењено на боље.

Он је рекао да и даље примећује отпор код појединих радника запослених на руководећим местима да постојеће навике у пословању замене новим, које доприносе ефикаснијем функционисању.

Председник општине је рекао да су евидентни губици воде на мрежи који указују на потенцијалну нелегалну потрошњу, те да су, ради спречавања оваквих појава, остваривања уштеда и бржег отклањања кварова, набављени протокомери и савремени водомери са даљинским очитавањем и истакао да се, из њему непознатих радова, каснило са уградњом ових уређаја, али да очекује да ће врло брзо након уградње дати очекиване резултате.

Он је Јавном комуналном предузећу замерио и спорост у раду на пуштању у функцију новог водовода у Доњој Трешњици, најављујући да уколико не буде успело да почетком следеће године приведе крају потребне процедуре, да ће општина преузети на себе да пронађе извођача који ће оспособити и пустити у рад нови водовод, напомињући да је даље одуговлачање овог посла недопустиво и некоректно према грађанима.

Председник општине образложио је и амандман који је поднео на предлог Одлуке о 4. изменама и допунама Одлуке о буџету за 2022. годину, наводећи да се он тиче повећања масе средстава у буџету за зараде запослених у износу од 5.964.110 динара, ради обезбеђивања плата за раднике Предшколске установе „Црвенкапа“ запослене у новоизграђеном вртићу у Доњем Насељу, коју је на захтев општине Мали Зворник одобрило Министарство финансија.

Одговарајући на питања одборника постављена у оквиру дискусије о предлогу 4. ребаланса општинског буџета, приликом које је одборник Милош Милић говорио о потреби покретања туризма у Радаљској Бањи, износећи конкретне предлоге за активности у овој области, затим о неопходности контролисања воде која није у систему којим управља ЈКП „Дрина“, али је ипак, према његовим речима, грађани користе за пиће и друге потребе у јавним установама, укључујући и децу у школама, те затражио да општина позове управљача путева да предузме све што је неопходно и припреми путеве у Радаљу и осталим месним заједницама за предстојећи зимски период, председник општине, Зоран Јевтић, рекао је да дели мишљење са њим у погледу већине излагања, наводећи да је случај Радаљске Бање комплексан, да је општина покренула низ процедура за које је надлежна за решавање овог питања и позвао га да дође у његов кабинет и предочи му детаљно предлоге и податке које има, а који могу допринети оживљавању туризма у Радаљској Бањи.

Јевтић је рекао да се слаже и у погледу предлога за контролисање воде на извориштима која нису у систему водовода којим управља ЈКП „Дрина“ о којима је одборник Милић говорио и уопште о потреби побољшања водоснабдевања и бољег искоришћења постојећих потенцијала за водоснабдевање у Радаљу и да ће општина и на овом плану наставити са активностима с циљем постизања одговарајућих решења, као и у погледу припреме путева за зимске услове.

У наставку седнице, након разматрања предложене Одлуке о усвајању Стратегије безбедности саобраћаја на путевима општине Мали Зворник са акционим планом за период од 2021. до 2025. године, одлучено је да изјашњавање одборника о овој тачки буде одложено за децембарско заседање локалног парламента.

Подршку одборника добио је Извештај о раду Предшколске установе „Црвенкапаˮ Мали Зворник за радну 2021/2022 годину, као и План рада Предшколске установе „Црвенкапаˮ Мали Зворник за радну 2022/2023 годину.

Документе је претходно образложила директорка установе, Олга Спасојевић, која је, између осталог, навела да је Предшколска установа „Црвенкапаˮ у извештајном периоду са успехом реализовала припремни предшколски програм и целодневни боравак за децу, укључујући и рад са децом у играоницама у свим месним заједницама и истакла да су захваљујући изградњи новог вртића у Доњем Насељу и проширењу смештајних капацитета сва деца која су конкурисала за пријем примљена у установу.

На 19. редовној седници Скупштине општине Мали Зворник усвојен је и предлог Одлуке о измени и допуни Одлуке о изради Плана детаљне регулације на локалитету Црвене стене у Катастарској општини Будишић у општини Мали Зворник и Одлука о измени и допуни Одлуке о изради Плана детаљне регулације за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода на катастарској парцели број у Катастарској општини Велика Река.

Обе одлуке претходно је образложио дипломирани грађевински инжењер Зоран Бркић, запослен у Општинској управи Мали Зворник.

Поводом излагања одборника Александра Деспотовића у оквиру дискусије о предлогу Одлуке о измени и допуни Одлуке о изради Плана детаљне регулације на локалитету Црвене стене у Катастарској општини Будишић, који је одборницима и руководству локалне самоуправе предочио забринутост становништва у месној заједници Будишић у околини чијих кућа је планирано отварање каменолома за експлоатацију камена и потребу да се састану са председником општине у месној заједници ради разговора на ову тему о питањима која их муче и тичу се будућих сталних минирања и потреса услед рада каменолома, Бркић је одговорио да су се одборници раније изјаснили о овој одлуци, да је овог пута предмет одлучивања исправљање техничке грешке у постојећој одлуци, као и да су пре доношења поменуте одлуке спроведене све процедуре предвиђене законом у овом случају, укључујући и рани јавни увид у документ у оквиру којег су грађани могли да се информишу и изнесу своје сугестије на утицај на животну средину, као и на поменути план.

Он је навео да ће нацрт Плана детаљне регулације на локалитету Црвене стене у Катастарској општини Будишић ускоро бити јавно доступан месец дана и да ће грађани поново имати могућност да се информишу детаљно о свему и изнесу своје сугестије, додајући да би на састанку са грађанима, уколико буде организован, било корисно присуство представника обрађивача документа који су стручни да дају одговоре на питања која се тичу ове теме.

Председник општине Мали Зворник, Зоран Јевтић, између осталог, рекао је да општина нема право да обуставља процедуре које прате намеру инвеститора да отвори каменолом и да грађани приликом јавног увида у нацрт поменутог Плана, који предстоји ускоро, могу изнети примедбе које имају, те да их обрађивач мора узети у обзир и уважити уколико су оправдане.

Одборници су усвојили и предлог Одлуке о преносу права коришћења без накнаде дрвних сортимената са непокретности и то катастарских парцела у катастарским општинама у Малом Зворнику и Читлуку у јавној својини општине Мали Зворник.

Образлажући предлог ове одлуке, председник општине је рекао да се ЈКП „Дрина“ обратило локалној самоуправи захтевом за коришћење дрвних сортимената са парцела општине како би обезбедило дрвну сечку неопходу за грејање.

Он је навео да је локалана самоуправа спремна да подржи ову идеју и да је то добар начин за обезбеђење биомасе потребне за грејање у тренутку када влада криза енергената, додајући да ће размотрити још неке могућности за експлоатацију ресурса којима располаже општина.

Према његовим речима, коришћењем дрвних сортимената са парцела општине биће остварене уштеде, обезбеђено уредно враћање кредита узетог од немачке KFW банке за изградњу топлане, стабилност рада предузећа и избегнуто поскупљење грејања за грађане.

Предлог Правилника о начину расподеле и обрачуну трошкова за испоручену топлотну енергију са заједничког мерног места усвојен је од стране одборника Скупштине општине Мали Зворник, уз образложење председника Скупштине општине Радована Тадића који је одборнике обавестио да је о предложеном Правилнику недавно одржана јавна расправа и да је његова суштина увођење реда у овој области и постизање правилније и праведније наплате заједничке потрошње, како се не би дешавало да одређен број станара, који чине већину у Скупштини заједнице станара, не плаћа заједничку потрошњу, а они који су у мањини плаћају.

Он је навео да правилник доноси неколико значајних новина у овој области, те да је једна од њих то да ће ЈКП „Дрина“ у складу са Законом убудуће одлучивати о плаћању заједничке потрошње.

Председник општине, Зоран Јевтић, рекао је да је ЈКП „Дрина“ одговорно за претходни Правилник, да је и он донет на предлог овог предузећа и затражио од руководилаца у ЈКП „Дрина“ да сада, након усвајања новог Правилника о начину расподеле и обрачуну трошкова за испоручену топлотну енергију са заједничког мерног места, прате ситуацију и одмах реагују када уоче оправдано незадовољство грађана.

Председник Скупштине општине, Радован Тадић, сугерисао је руководиоцима у ЈКП „Дрина“ да о свим новинама у вези новог начина обрачуна и наплате заједничке потрошње благовремено и детаљно известе кориснике и уколико уоче потребу Скупштини општине доставе предлоге за нове измене Правилника ради постизања што праведније расподеле трошкова за потрошњу топлотне енергије.

Предлог Правилника о личном пратиоцу детета и ученика усвојен је уз образложење директорке Центра за социјални рад, Биљане Којић, која је истакла потребу за увођењем услуге личног пратиоца за децу са сметњама у развоју и условима за остваривање права на ову услугу, истакавши, између осталог, да ће о томе одлучивати одговарајућа комисија на основу критеријума и бодовања, при чему ће бити узет у обзир степен инвалидитета детета, запосленост родитеља и остали фактори који могу утицати на одлуку о потреби за личним пратиоцем детета.

Она је навела да је увођење услуге личног пратиоца веома битно за родитеље деце са сметњама у развоју, да знају да имају подршку локалне самоуправе, будући да наша општина, као мала средина, нема прихватилишта за овакву децу нити удружења преко којих би се борили за своја права.

У оквиру тачке дневног реда посвећеној теми у области деловања Центра за социјални рад, на 19. седници Скупштине општине дискутовано је и о недавном немилом догађају када је услед сплета различитих околности несрећним случајем настрадао деветогодишњи дечак из социјално угрожене породице Аметовић у Радаљу.

Председник општине обавестио је овом приликом одборнике о свему што је локална самоуправа предузела да помогне породици пре и после несрећног догађаја, истакавши да је за чланове породице, коју чини троје малолетне деце и самохрани отац, обезбеђен адекватан привремени смештај у реновираном стану радаљске основне школе док трају радови на обнови њихове породичне куће, коју финансира општина Мали Зворник средствима из буџета.

Он је затражио од Центра за социјални рад и школе да бригу о деци подигну на виши ниво и непрекидно буду у контакту са њима, будући да се о деци стара само отац, чије здравствено стање није најбоље.

Чланови локалног паламента сложили су се и закључили да је морална обавеза свих у локалној заједници да подрже ову породицу и допринесу правилном одрастању, одгоју и успешном школовању деце, да су у питању добри ученици, који показају вољу за образовањем, те да би сви у локалној заједници као грађани убудуће морали да буду сензитивнији на овакве појаве у свом окружењу и као комшије, мимо институција, покажу више солидарности и иницијативе за помоћ угроженим суграђанима пре него што за то буде касно.  

Предлог Одлуке о броју и висини студентских стипендија за школску 2022/2023 годину усвојен је од стране одборника Скупштине општине након излагања правнице Биљане Спасеновић, из Општинске управе Мали Зворник, која је образложила услове под којима ће бити додељене овогодишње стипендије студентима и процедуру доделе, истакавши да је општина Мали Зворник определила средства за стипендије за укупно 20 успешних студената са територије општине Мали Зворник, којима ће стипендије бити исплаћиване у 10 месечних рата, у износу од по 10.000 динара.

У завршници редовног 19. заседања локалног парламента у Малом Зворнику одборници су размотрили и подржали два предложена решења, предлог Решења о образовању комисије за израду годишњег Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта и предлог Решења о именовању локалног савета родитеља општине Мали Зворник.

„Lotel Media Group“ Лозница/Љ.Ристановић

Фото: Мали Зворник Инфо